Crna Bara, Vlasotince
Crna Bara | |
|---|---|
  Crna Bara Zemljepisna lega v Srbiji | |
| 43°1′1″N 22°9′55″E / 43.01694°N 22.16528°E | |
| Država |  Srbija |
| Okraj | Jablaniški upravni okraj |
| Občina | Vlasotince |
| Nadm. višina | 684 m |
| Prebivalstvo (2002)[1] | |
| • Skupno | 224 |
Crna Bara (izvirno srbsko Црна Бара) je naselje v Srbiji, ki upravno spada pod Občino Vlasotince; slednja pa je del Jablaniškega upravnega okraja.
Demografija[uredi | uredi kodo]
V naselju živi 189 polnoletnih prebivalcev, pri čemer je njihova povprečna starost 47,7 let (43,8 pri moških in 51,3 pri ženskah). Naselje ima 87 gospodinjstev, pri čemer je povprečno število članov na gospodinjstvo 2,57.
To naselje je, glede na rezultate popisa iz leta 2002, večinoma srbsko, a v času zadnjih treh popisov je opazno zmanjšanje števila prebivalcev.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Etnična sestava po popisu iz leta 2002 | ||||
|---|---|---|---|---|
| Srbi | 222 | 99,10% | ||
| Hrvati | 1 | 0,44% | ||
| Neznano | 1 | 0,44% | ||
Сеоски обичаји[uredi | uredi kodo]
Живот у селу се одвијао кроз рад са стоком и обрадом земље. У то спада чување стоке и сакупљање летине. Уз рад се певало и тако се лакше подносиле животне тегобе. Сеоске радости су биле: јагњење оваца, сакупљање сена, жетва, вршидба рази и овса-касније домаће пшенице, удадбе и женидбе, славе, вашари, крстељке, испраћаји у армију, зарада у печалби, подизање деце, изградња куће и стаје-појединачне и колективне у селу.
Некада су црнобарске свадбе трајале по три дана. И данас су се задржали неки стари обичаји: Млада се прво испроси. Онда се музиком долази у сватовима да се девојка одведе уз гађање јабуке момка и даровање девојкине родбине. Нарочито се тај ритуал са јабуком и данас доста цени као способност момка као мушкарца да буде ратник и заштитник куће. У власотиначком крају се мушка глава одвајкада ценила као заштитник куће од зулума и разноразних освајача. Данас се још уз плех музику-трубаче, одржао обичај да се млада ујутру рано диже и доноси хладну воду са кладанца.
Када се сакупи летина, у јесењем времену, као и почетком августа у селу -као у осталим селима власотиначкога краја- организовале су се седељке-прела. Момци и девојке су се сакупљали на крстопутини, ложила се ватра, пекло се класје, прело и шалило и смејало.
Легенда о Црном бику[uredi | uredi kodo]
Црна Бара је према легенди добило назив по бари, језерцу преко пута гробља, где су данас воћњаци, испод којих су ископани бунари. У тој бари је живео један црни бик. Тај црни бик је излазио из баре и убијао говеда када су пила воду. Тако се из баре изливала црвена крв која је чак стизала до воденице у селу Завидинце. Једног дана чувајући говеда поред баре, волови су убили тог црног бика и онда је он престао да се јавља из те баре. Црни бик из баре је према тој легенди допринео да село добије назив Црна Бара.
Легенда о црнобарској цркви[uredi | uredi kodo]
Међу старијим мештанима Црне Баре и данас кружи прича о пренешеној црнобарској цркви. По тој легенди се данашња црква у оближњем селу Конопница претходно налазила у Црној Бари на старом гробљу. Виле самовилке су је пренеле из Црне Баре тамо али због претходног стајања на старом гробљу Црне Баре тамо нема вампира.
Легенда о црнобарским музичарима[uredi | uredi kodo]
У селу су на свадбама и весељима били веома популарни гајдаши. Најстарији познати музиканти у гајдама су били: Тоза Миленковић, Криста Миленковић и Владимир Спасић. О Този гајдашу се и данас препричавају приче како је са гајдама прошао солунски фронт (у lрвом светском рату). По казивањима се његова слика са комором приликом преласка солунског фронта и пробоја налази у Београду у историјском музеју. Прича се да је умро за време Другог светског рата и због борбе са Nemciма на овом подручју нису могли да га сахране, па је неколико пута био сахрањиван.
| povprečno | 43.8 | 51.3 | ||
|
|
| Spol | Skupaj | Neporočen(a) | Poročen(a) | Vdovec/vdova | Ločenec/ločenka | Neznano |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мoški | 95 | 21 | 71 | 3 | - | - |
| Ženske | 102 | 7 | 70 | 25 | - | - |
| Spol | Skupaj | Kmetijstvo, lov in gozdarstvo | Ribištvo | Rudarstvo | Proizvodnja | Proizvodnja in distribucija... | Gradbeništvo | Trgovina | Hoteli in restavracije | Transport, skladišča in zveze |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мoški | 56 | 32 | - | - | 3 | - | 20 | 1 | - | - |
| Ženske | 22 | 19 | - | - | - | - | - | - | - | - |
| Oba spola | 78 | 51 | - | - | 3 | - | 20 | 1 | - | - |
| Spol | Finančno posredovanje | Nepremičnine | Državna uprava in obramba | Izobraževanje | Zdravstveni in socialni sektor | Ostale uslužnostne aktivnosti | Zasebna gospodinjstva | Zunanje organizacije in telesa | Neznano | |
| Moški | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Ženske | - | - | - | - | - | 1 | - | - | 2 | |
| Oba spola | - | - | - | - | - | 1 | - | - | 2 |
Viri in opombe[uredi | uredi kodo]
- ↑ Popis stanovništva, domaćinstava i Stanova 2002. Knjiga 1: Nacionalna ili etnička pripadnost po naseljima. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku Beograd 2003. ISBN 86-84443-00-09
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
