Uporabnik:Stebunik/peskovnik70 - Irenej Gavrilović

2sl Irenej Gavrilović članek 3.viii.2026

Za druge pomene glej Irenej.

Njegova svetost Irenej patriarh srbski
pokojni beograjsko-karlovški nadškof
Patriarh Irenej leta 2019
Domače ime	Miroslav Gavrilović
Cerkev	Srbska pravoslavna Cerkev
Nadškofija	Beograjsko-karlovška
Izvoljen	23. januar 2010 (izvoljen)
Začetek službovanja	23. januar 2010
Konec službovanja	20. november 2020 (umrl)
Predhodnik	Pavel
Naslednik	Porfirij
Redovi
Duhovniško posvečenje	24. oktober 1959
Škofovsko posvečenje	1. maj 1974
Osebni podatki
Rojstvo	Miroslav Gavrilović (1930-08-28)28. avgust 1930 Vidova, Kraljevina Jugoslavija, danes: Srbija)
Smrt	20. november 2020 (2020-11-20) (90 let) Beograd, Srbija
Pokopan	Nova Cerkev sv. Sava na Vračarju
Narodnost	Srb
Vera	pravoslavec
Starši	Zdravko Gavrilović Milijana (od 1970 monahinja Nina)
Poklic	akademik
Alma mater	Univerza v Beogradu Pravoslavna teološka fakulteta v Beogradu Univerza v Atenah
Insignije
Grb osebe Stebunik/peskovnik70 - Irenej Gavrilović
Mir i pomirenje Mir in sprava

Irenej Gavrilović ali patriarh Irenej (srbsko Иринеј/Irinej, latinsko Irenaeus, angleško Irenaeus; grško Εἰρηναῖος, izg.: Ejrenajos, [eːrɛːˈnâi̯os], kar ustreza v prevodu imenu „Miroslav“) rojen kot Miroslav Gavrilović srbsko Мирослав Гавриловић/Miroslav Gavrilović); * 28. avgust 1930 Vidova Kraljevina Jugoslavija, danes: Srbija; † 20. november 2020 Beograd, Srbija) je bil pravoslavni menih, škof in patriarh ter poglavar Srbske pravoslavne Cerkve od 1990 do 2009. Njegov celotni uradni cerkveni naziv se je glasil:

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Иринеј (cirilica)
Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Irinej (latinica)
"Njegova svetost nadškof peški, metropolit beograjsko-karlovški in patriarh srbski, gospod Irenej" (slovensko).

Življenjepis

Early life

Irinej was born as Miroslav Gavrilović on 28 August 1930 in the village of Vidova near Čačak, Kingdom of Yugoslavia (present-day Serbia). After graduating from high school, he enrolled and completed the Prizren Seminary. He then enrolled at the University of Belgrade's Theological Faculty and served in the army after graduating. After compulsory military service, he was tonsured a monk in 1959 at the Rakovica Monastery, receiving the monastic name of "Irinej" (from starogrško Εἰρηναῖος, starogrško: [eːrɛːˈnâi̯os]; Irenaeus). He was a professor at the Prizren Seminary, and completed postgraduate studies in Athens. In 1969, he was appointed a head of the monastic school at Ostrog Monastery. In 1969, he returned to Prizren, where he was appointed Rector of the Prizren Seminary. When the Prizren Seminary was displaced from Prizren due to Kosovo War in 1999, he as then bishop of Niš made it possible that a new building of the Seminary was built in Niš, where the Seminary continued its work.

Mladost in šolanje

Irinej se je rodil kot Miroslav Gavrilović 28. avgusta 1930 v vasi Vidova blizu Čačka v Kraljevini Jugoslaviji (danes Srbija). Po končani nižji gimnaziji je uspešno končal Prizrensko semenišče. Nato se je vpisal na Teološko fakulteto svetega Sava v sklopu Beograjskega vseučilišča in po diplomi odšel na obvezno služenje vojaškega roka.

Leta 1959 se je v Samostanu Rakovica zamenišil in prejel meniško ime "Irenej".[1] Postal je profesor v Prizrenskem semenišču in nadaljeval podiplomski študij na Visoki bogoslovni šoli pri Atenski univerzi. Leta 1969 je bil imenovan za ravnatelja meniške šole v Samostanu Ostrog. Leta 1969 se je vrnil v Prizren, kjer je bil imenovan za rektorja Prizrenskega semenišča.[1] Ko je bilo leta 1999 zaradi vojne na Kosovu Prizrensko semenišče premeščeno iz Prizrena, je kot takratni niški škof omogočil gradnjo nove stavbe semenišča v Nišu, kjer je semenišče nadaljevalo svoje delo. Pri tem delu so gmotno pomagale tudi katoliške dobrodelne organizacije po posredovanju beograjskega nadškofa Stanislava Hočevarja [2]

Early life Irinej was born as Miroslav Gavrilović on 28 August 1930 in the village of Vidova near Čačak, Kingdom of Yugoslavia (present-day Serbia). After graduating from high school, he enrolled and completed the Prizren Seminary. He then enrolled at the University of Belgrade's Theological Faculty and served in the army after graduating.[1] After compulsory military service, he was tonsured a monk in 1959 at the Rakovica Monastery, receiving the monastic name of "Irinej" (from Ancient Greek: Εἰρηναῖος, Ancient Greek: [eːrɛːˈnâi̯os]; Irenaeus).[1] He was a professor at the Prizren Seminary, and completed postgraduate studies in Athens. In 1969, he was appointed a head of the monastic school at Ostrog Monastery. In 1969, he returned to Prizren, where he was appointed Rector of the Prizren Seminary.[1] When the Prizren Seminary was displaced from Prizren due to Kosovo War in 1999, he as then bishop of Niš made it possible that a new building of the Seminary was built in Niš, where the Seminary continued its work.[2]

Titular Bishop of Moravica

Irinej was elected titular bishop of Moravica in May 1974. As the bishop of Moravica, he was a vicar to the Serbian Patriarch, at the time German. After one year, he left the position following his election for the bishop of Niš.

Naslovni moraviški škof

Irenej je bil maja 1974 izvoljen za naslovnega moraviškega škofa.[1][3] S tem je postal tudi vikar takratnega srbskega patriarha Germana, kjer je bil eno leto.

Titular Bishop of Moravica Irinej was elected titular bishop of Moravica in May 1974.[1][3] As the bishop of Moravica, he was a vicar to the Serbian Patriarch, at the time German. After one year, he left the position following his election for the bishop of Niš.

Bishop of Niš

In May 1975, Irinej was elected bishop of Niš and enthroned in the Holy Trinity Cathedral on 15 June 1975 in Niš. Bishop Irinej was elected to the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church in May 2009. Irinej headed the Eparchy of Niš for 35 years.

Niški škof

Maja 1975 je bil Irinej izvoljen za niškega škofa in ustoličen 15. junija 1975 v niški stolnici Svete Trojice.[1][3] Škof Irinej je bil maja 2009 izvoljen za člana Svetega sinoda Srbske pravoslavne cerkve.[4] Niško škofijo je vodil 35 let.[5]

Bishop of Niš In May 1975, Irinej was elected bishop of Niš and enthroned in the Holy Trinity Cathedral on 15 June 1975 in Niš.[1][3] Bishop Irinej was elected to the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church in May 2009.[4] Irinej headed the Eparchy of Niš for 35 years.[5]

Serbian Patriarch

Irinej was elected Serbian Patriarch on 22 January 2010, two months after the death of previous patriarch, Pavle, becoming the 45th Serbian Patriarch. He was one of the three candidates with the most votes at the Electoral Council, along with former locum tenens (interim leader) Metropolitan Amfilohije Radović of Montenegro and the Littoral and Bishop Irinej Bulović of Bačka. In the final phase, his name was pulled from a sealed envelope. In this way, the Serbian Orthodox Church believes the patriarch is elected by divine intervention, sidelining human interests.

Irinej was enthroned on 23 January 2010 in Cathedral of Saint Archangel Michael in Belgrade. The inauguration was attended by numerous government ministers of Serbia, representatives of churches and religious communities in Serbia, and various politicians including the Prime Minister Mirko Cvetković, Prime Minister of Republika Srpska Milorad Dodik, Apostolic Nuncio Orlando Antonini, Catholic archbishop of Belgrade Stanislav Hočevar, Serbian Mufti Muhamed Jusufspahić, and Crown Prince Alexander.

Irinej held his formal enthronement to the ancient throne of the Serbian patriarchs at the Patriarchate of Peć Monastery on 3 October 2010. The enthronement was attended by many dignitaries including Serbian president Boris Tadić, Croatian Parliament member Milorad Pupovac, Russian Metropolitan Hilarion Alfeyev, Jerusalem Archbishop Theophylactos of Iordanos, Georgian Metropolitan Gerasimos of Zugdidi and Tsaishi, Romanian Metropolitan Irineu, Bulgarian Metropolitan Domentian of Vidin, Cypriot Metropolitan Chrysostomos, Albanian Metropolitan Ignatios of Berat, Archbishop Hočevar, Mufti Jusufspahić, Crown Prince Alexander and princes Peter, Philip, and Alexander.

Irinej was considered, both abroad and at home, as a moderate traditionalist, open to global inter-religious dialogue.

On 28 January 2010, at his first news conference, Irinej stated that "Islam’s philosophy was that Muslims, when they are in small numbers, can behave well and be fair, but that once they become superior, they start to exert pressure." The Islamic Community in Serbia said that it found the remarks to be "insulting Islam" and responded with a letter to the Serbian Orthodox Church requesting an official interpretation of his statement. The Islamic Community in Serbia condemned what they called "insulting and false accusations". On 29 January, he expressed regrets for his statement and its consequences, and to Muslims, as neighbours and brothers he extended apologies. Hereupon his apologies were accepted.

Irinej on the 700th anniversary of the Tronoša Monastery, 2017

In 2010, Irinej indicated he would not oppose the first-ever visit by the pope of the Catholic Church to Serbia in 2013 as part of celebrations of the 1,700th anniversary of the Edict of Milan, the law under which Roman emperor Constantine I, who was born in Niš, ended the persecution of Christians. Irinej said that "there is the wish of the Pope" for a meeting in Niš and that it would be a chance "not just for a meeting, but for a dialogue". The visit of the Pope did not take place, as Irinej's Orthodox Church insisted on a papal apology for crimes committed against Serbian Orthodox during World War II. ”An apology would be a gesture that instills hope that something like that will never happen again," said Irinej.

A visit by Pope Francis (deemed politically useful for Serbia's battle against the international recognition of Kosovo) was discussed again for May 2016, but Serbian president Tomislav Nikolić called it off after hearing the negative opinion of Irinej's Orthodox Church. In July 2018, Irinej confirmed that it was still not the right moment for a visit of the Pope to Serbia, "because of everything that has happened in the past, and a huge number of [Serb] refugees from Croatia, a large portion of the nation is against it."

In May 2019, Pope Francis stated that Irinej had helped in the reflection in the Catholic Church about the canonization of World War II Croatian Cardinal Aloysius Stepinac, which the Serbian Orthodox Church opposes due to his role in the Nazi-allied Independent State of Croatia. "I sought advice and I saw that I need to seek help from Irinej. He is a great patriarch. Irinej helped, we created a joint historic commission, and we cooperated," said the Pope. "The truth is both mine and Irinej's only interest."

After the Hagia Sophia was converted to a mosque in July 2020, the Patriarch Irinej and the president of Serbia, Aleksandar Vučić on 20 August 2020 expressed their wish, that the Church of Saint Sava in Belgrade might indirectly replace the Hagia Sophia after which it was modelled, and become a ″New Hagia Sophia″.

During last three years of the Patriarch Irinej's tenure, the Serbian Government spent 43 million euro on completing the construction of the church. Also, Naftna Industrija Srbije donated 10.5 million euros.

Irinej has been criticized for his lack of action in regards to allegations of pedophilia within the Serbian Orthodox Church, which were reported in the summer of 2012 and affected public opinion in Serbia and in Bosnia and Herzegovina. The scandal, initially covered up, led to the resignation of the bishop of Zvornik and Tuzla, Vasilije Kačavenda, who was accused of having abused children for decades. A court in London ruled that the Serbian Orthodox Church was not guilty for the six reported cases of alleged pedophilia in the lawsuit filed by a group of citizens. The suit was rejected and the group had to pay 160,000£ to the Serbian Orthodox Church.

Patriarh

Srbski patriarh Irinej je bil za srbskega patriarha izvoljen 22. januarja 2010,[6][7][8][9] dva meseca po smrti prejšnjega patriarha Pavla, s čimer je postal 45. srbski patriarh. Bil je eden od treh kandidatov z največ glasovi na volilnem svetu, skupaj z nekdanjim namestnikom (začasnim vodjo) črnogorsko-primorskim metropolitom Amfilohijem Radovićem in bačkim škofom Irinejem Bulovićem.[10] V zadnji fazi so njegovo ime potegnili iz zapečatene ovojnice. Srbska pravoslavna cerkev na ta način verjame, da je patriarh izvoljen z božjim posredovanjem, s čimer se postavljajo na stran človeški interesi.[11]

Irinej je bil ustoličen 23. januarja 2010 v katedrali svetega nadangela Mihaela v Beogradu.[12] Otvoritve so se udeležili številni srbski vladni ministri, predstavniki cerkva in verskih skupnosti v Srbiji ter različni politiki, vključno s predsednikom vlade Mirkom Cvetkovićem, predsednikom vlade Republike Srbske Miloradom Dodikom, apostolskim nuncijem Orlandom Antoninijem, beograjskim katoliškim nadškofom Stanislavom Hočevarjem, srbskim muftijem Muhamedom Jusufspahićem in prestolonaslednikom Aleksandrom.[13]

Službeno ustoličenje na starodavni prestol srbskih patriarhov je Irinej opravil v samostanu Pećka patriarhija 3. oktobra 2010.[14] Ustoličenja so se udeležili številni dostojanstveniki, med njimi srbski predsednik Boris Tadić, poslanec hrvaškega parlamenta Milorad Pupovac, ruski metropolit Hilarion Alfejev, jeruzalemski nadškof Teofilakt iz Jordana, gruzijski metropolit Gerasim iz Zugdidija in Tsaišija, romunski metropolit Irineu, bolgarski metropolit Domencijan iz Vidina, ciprski metropolit Hrizostom, albanski metropolit Ignatij iz Berata, nadškof Hočevar, mufti Jusufspahić, prestolonaslednik Aleksander ter princi Peter, Filip in Aleksander.[15][16]

Irinej je veljal tako v tujini kot doma za zmernega tradicionalista, odprtega za globalni medverski dialog.[17]

28. januarja 2010 je Irinej na svoji prvi novinarski konferenci izjavil, da je »filozofija islama, da se muslimani, ko so v majhnem številu, lahko lepo obnašajo in so pravični, ko pa postanejo superiorni, začnejo izvajati pritisk.« Islamska skupnost v Srbiji je sporočila, da so izjave po njenem mnenju "žaljive za islam", in se odzvala s pismom Srbski pravoslavni cerkvi, v katerem je zahtevala uradno razlago njegove izjave. Islamska skupnost v Srbiji je obsodila to, kar so označili za "žaljive in lažne obtožbe".[18] 29. januarja je izrazil obžalovanje zaradi svoje izjave in njenih posledic, muslimanom kot sosedom in bratom pa se je opravičil.[19] Nato so bila njegova opravičila sprejeta.[20]

Irinej ob 700. obletnici samostana Tronoša, 2017 Leta 2010 je Irinej nakazal, da ne bo nasprotoval prvemu obisku papeža katoliške cerkve v Srbiji leta 2013 v okviru praznovanja 1700. obletnice Milanskega edikta, zakona, po katerem je rimski cesar Konstantin I., rojen v Nišu, končal preganjanje kristjanov. Irinej je dejal, da »obstaja papeževa želja« za srečanje v Nišu in da bi to bila priložnost »ne le za srečanje, ampak za dialog«.[7][21][22] Do papeževega obiska ni prišlo, saj je Irinejeva pravoslavna cerkev vztrajala pri papeževem opravičilu za zločine, storjene proti srbskim pravoslavcem med drugo svetovno vojno. »Opravičilo bi bila gesta, ki bi vlila upanje, da se kaj takega ne bo nikoli več ponovilo,« je dejal Irinej.[23]

O obisku papeža Frančiška (ki je veljal za politično koristnega za boj Srbije proti mednarodnemu priznanju Kosova) so ponovno razpravljali maja 2016, vendar ga je srbski predsednik Tomislav Nikolić odpovedal, potem ko je slišal negativno mnenje Irinejeve pravoslavne cerkve.[24] Julija 2018 je Irinej potrdil, da še ni pravi trenutek za papežev obisk Srbije, saj »zaradi vsega, kar se je zgodilo v preteklosti, in ogromnega števila [srbskih] beguncev iz Hrvaške, velik del naroda nasprotuje temu«.[25]

Maja 2019 je papež Frančišek izjavil, da je Irinej pomagal pri razmisleku v Katoliški cerkvi o kanonizaciji hrvaškega kardinala Alojzija Stepinca iz druge svetovne vojne, čemur Srbska pravoslavna cerkev nasprotuje zaradi njegove vloge v nacistično zavezniški Neodvisni državi Hrvaški. »Poiskal sem nasvet in videl sem, da moram poiskati pomoč pri Irineju. Je velik patriarh. Irinej je pomagal, ustanovila sva skupno zgodovinsko komisijo in sodelovala,« je dejal papež. »Resnica je edini interes tako mene kot Irineja.«[26]

Potem ko je bila Hagija Sofija julija 2020 spremenjena v mošejo, sta patriarh Irinej in predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. avgusta 2020 izrazila željo, da bi cerkev svetega Save v Beogradu posredno nadomestila Hagijo Sofijo, po kateri je bila zgrajena, in postala »Nova Hagija Sofija«.[27][28]

V zadnjih treh letih mandata patriarha Irineja je srbska vlada za dokončanje gradnje cerkve porabila 43 milijonov evrov. Naftna Industrija Srbije je prav tako donirala 10,5 milijona evrov.[29]

Irinej je bil kritiziran zaradi neukrepanja v zvezi z obtožbami o pedofiliji znotraj Srbske pravoslavne cerkve, o katerih so poročali poleti 2012 in so vplivale na javno mnenje v Srbiji ter Bosni in Hercegovini. Škandal, ki je bil sprva prikrit, je privedel do odstopa zvorniško-tuzlenskega škofa Vasilija Kačavende, ki je bil obtožen desetletij zlorabe otrok.[30] Sodišče v Londonu je razsodilo, da Srbska pravoslavna cerkev ni kriva za šest prijavljenih primerov domnevne pedofilije v tožbi, ki jo je vložila skupina državljanov. Tožba je bila zavrnjena in skupina je morala Srbski pravoslavni cerkvi plačati 160.000 funtov.[31]

Serbian Patriarch Irinej was elected Serbian Patriarch on 22 January 2010,[6][7][8][9] two months after the death of previous patriarch, Pavle, becoming the 45th Serbian Patriarch. He was one of the three candidates with the most votes at the Electoral Council, along with former locum tenens (interim leader) Metropolitan Amfilohije Radović of Montenegro and the Littoral and Bishop Irinej Bulović of Bačka.[10] In the final phase, his name was pulled from a sealed envelope. In this way, the Serbian Orthodox Church believes the patriarch is elected by divine intervention, sidelining human interests.[11] Irinej was enthroned on 23 January 2010 in Cathedral of Saint Archangel Michael in Belgrade.[12] The inauguration was attended by numerous government ministers of Serbia, representatives of churches and religious communities in Serbia, and various politicians including the Prime Minister Mirko Cvetković, Prime Minister of Republika Srpska Milorad Dodik, Apostolic Nuncio Orlando Antonini, Catholic archbishop of Belgrade Stanislav Hočevar, Serbian Mufti Muhamed Jusufspahić, and Crown Prince Alexander.[13] Irinej held his formal enthronement to the ancient throne of the Serbian patriarchs at the Patriarchate of Peć Monastery on 3 October 2010.[14] The enthronement was attended by many dignitaries including Serbian president Boris Tadić, Croatian Parliament member Milorad Pupovac, Russian Metropolitan Hilarion Alfeyev, Jerusalem Archbishop Theophylactos of Iordanos, Georgian Metropolitan Gerasimos of Zugdidi and Tsaishi, Romanian Metropolitan Irineu, Bulgarian Metropolitan Domentian of Vidin, Cypriot Metropolitan Chrysostomos, Albanian Metropolitan Ignatios of Berat, Archbishop Hočevar, Mufti Jusufspahić, Crown Prince Alexander and princes Peter, Philip, and Alexander.[15][16] Irinej was considered, both abroad and at home, as a moderate traditionalist, open to global inter-religious dialogue.[17] On 28 January 2010, at his first news conference, Irinej stated that "Islam’s philosophy was that Muslims, when they are in small numbers, can behave well and be fair, but that once they become superior, they start to exert pressure." The Islamic Community in Serbia said that it found the remarks to be "insulting Islam" and responded with a letter to the Serbian Orthodox Church requesting an official interpretation of his statement. The Islamic Community in Serbia condemned what they called "insulting and false accusations".[18] On 29 January, he expressed regrets for his statement and its consequences, and to Muslims, as neighbours and brothers he extended apologies.[19] Hereupon his apologies were accepted.[20]

Irinej on the 700th anniversary of the Tronoša Monastery, 2017

In 2010, Irinej indicated he would not oppose the first-ever visit by the pope of the Catholic Church to Serbia in 2013 as part of celebrations of the 1,700th anniversary of the Edict of Milan, the law under which Roman emperor Constantine I, who was born in Niš, ended the persecution of Christians. Irinej said that "there is the wish of the Pope" for a meeting in Niš and that it would be a chance "not just for a meeting, but for a dialogue".[7][21][22] The visit of the Pope did not take place, as Irinej's Orthodox Church insisted on a papal apology for crimes committed against Serbian Orthodox during World War II. ”An apology would be a gesture that instills hope that something like that will never happen again," said Irinej.[23] A visit by Pope Francis (deemed politically useful for Serbia's battle against the international recognition of Kosovo) was discussed again for May 2016, but Serbian president Tomislav Nikolić called it off after hearing the negative opinion of Irinej's Orthodox Church.[24] In July 2018, Irinej confirmed that it was still not the right moment for a visit of the Pope to Serbia, "because of everything that has happened in the past, and a huge number of [Serb] refugees from Croatia, a large portion of the nation is against it."[25] In May 2019, Pope Francis stated that Irinej had helped in the reflection in the Catholic Church about the canonization of World War II Croatian Cardinal Aloysius Stepinac, which the Serbian Orthodox Church opposes due to his role in the Nazi-allied Independent State of Croatia. "I sought advice and I saw that I need to seek help from Irinej. He is a great patriarch. Irinej helped, we created a joint historic commission, and we cooperated," said the Pope. "The truth is both mine and Irinej's only interest."[26] After the Hagia Sophia was converted to a mosque in July 2020, the Patriarch Irinej and the president of Serbia, Aleksandar Vučić on 20 August 2020 expressed their wish, that the Church of Saint Sava in Belgrade might indirectly replace the Hagia Sophia after which it was modelled, and become a ″New Hagia Sophia″.[27][28] During last three years of the Patriarch Irinej's tenure, the Serbian Government spent 43 million euro on completing the construction of the church. Also, Naftna Industrija Srbije donated 10.5 million euros.[29] Irinej has been criticized for his lack of action in regards to allegations of pedophilia within the Serbian Orthodox Church, which were reported in the summer of 2012 and affected public opinion in Serbia and in Bosnia and Herzegovina. The scandal, initially covered up, led to the resignation of the bishop of Zvornik and Tuzla, Vasilije Kačavenda, who was accused of having abused children for decades.[30] A court in London ruled that the Serbian Orthodox Church was not guilty for the six reported cases of alleged pedophilia in the lawsuit filed by a group of citizens. The suit was rejected and the group had to pay 160,000£ to the Serbian Orthodox Church.[31] Stances Abortion Irinej was firmly against abortion. In 2017, he stated in a local newspaper that it is "a woman's duty to give birth in order to regenerate the nation".[32] In 2019 he condemned a performance by women's rights activists, which placed an apron saying 'Abortion is a Woman's Right' on a monument to his predecessor Patriarch Pavle in Belgrade. "Doing something like this is shameful, whatever the reason. It’s not nice," he said, recalling that the Church and Patriarch Pavle were opposed to abortion.[33] LGBTQ rights Irinej was openly against of the freedom of expression of the LGBTQ community in Serbia. In 2011, Irinej labelled the planned pride parade in Belgrade a "pestilence" and a "parade of shame".[34] In October 2012, Irinej wrote to Prime Minister of Serbia Ivica Dačić to express concern over the moral image of Belgrade and Serbia, "our centuries-long Christian culture and the dignity of our family, as the foundation block of humankind". "I am writing to you all on behalf of the Serbian Orthodox Church and its followers ... Authorities must take immediate action to bring this scandal to a halt".[30] In 2014, in an interview for Nedeljnik, he stated: "I feel sorry for those people who belong to the so-called gay community. It is a disorder or deviation of human nature. I can understand them, as well as their problem, but I cannot understand what they impose on us and what they show in public."[5] He denounced Belgrade Pride as "immoral" and "imposed by the homosexual lobby and their mentors from Western Europe".[32] In 2017, when Ana Brnabić was appointed the Serbian prime minister, the first openly gay person to serve in the office, Irinej did not openly criticise the choice of Serbian President Aleksandar Vučić: "The Serbian Orthodox Church does not peek through other people’s windows and does not deal with the private lives of state officials," a press release stated. "It is extremely irresponsible to present scandalous details or someone’s personal temptations to the media and thus expose people to potential danger. The Church never condemns. It condemns only sin, only evil, and pities man."[5] Domestic politics Irinej and the Serbian Orthodox Church were considered very close to the political leadership of Serbia under Serbian Progressive Party and Aleksandar Vučić, in power since 2012. Vučić was awarded the highest decoration of the Church, the Order of Saint Sava, in October 2020. The year before, Irinej criticized the anti-government protests, stating that "what we see in streets today is not good" and that, "it gives strength to our enemies".[5] Irinej and the Serbian Orthodox Church were also considered opposed to any deal with Kosovo under the EU-facilitated normalisation dialogue.[5] In January 2013, Irinej openly advocated for the restoration of the Serbian monarchy, after the liturgy commemorating the transfer of the remains of King Peter II to Serbia from the United States.[35] Kosovo On 4 October 2010, Patriarch Irinej said that international recognition of Kosovo was a "sin".[36] Speaking about the Orthodox monasteries in Kosovo, Irinej said in 2015 that "if force is deployed" to deprive Serbia of its cultural and historical heritage, "we will do all we can to defend them, by peaceful means or by force."[32] In 2018, in multiple occasions Irinej publicly supported President Vučić, stating that he was "fighting like a lion" to maintain Kosovo as a part of Serbia.[37] The same year, Irinej suggested that the Serbian Orthodox Church could rename itself as the Serbian Orthodox Church – Patriarchate of Peć, to highlight its links with Kosovo, in a move that was interpreted as in opposition to the government's participation in the EU-facilitated normalisation dialogue with Kosovo.[38] Bosnia and Herzegovina On 10 November 2010, Irinej stated in an interview that "the Drina River [between Serbia and Bosnia and Herzegovina] is not a border but a bridge that connects us. Although, in a way, we are one even today, God willing, we will soon really be one." Irinej elaborated that for now "it is enough that we are one as a nation, as the Orthodox Church, and that we are on the same path of Saint Sava and Christ." He praised the Serbs of Banja Luka stating that "[they fight] to preserve the Serb name. Although this is not at all an easy task, they are succeeding."[39] In January 2012, Irinej referred to Republika Srpska, one of two entities comprising Bosnia and Herzegovina, as "the youngest Serbian state". The Office of the High Representative responded and stated that the Republika Srpska is not a state but rather an entity within Bosnia and Herzegovina. The OHR noted that Bosnia and Herzegovina's Constitution "left no room for any kind of the entity’s sovereignty" and that "the entity’s jurisdiction was not an indication of any sort of statehood."[40] In November 2017, he called the life sentence handed out by the Hague Tribunal to former Army of Republika Srpska General Ratko Mladić for, inter alia, the Srebrenica genocide "a work of the devil". He deemed the sentence as part of a global conspiracy against the Serbs. "One more Serb has been convicted in The Hague. We knew Ratko Mladić would be convicted and that everything would play out this way. Unfortunately, we can't do anything about it," said the Patriarch. "This is all happening because the many global wielders of power are doing the devil's work and we are suffering the consequences."[41][42][43] Irinej often attended Serbian Orthodox Church and public events of the Bosnian Serb leadership. On 9 January 2019, he attended the Republika Srpska's Statehood Day parade in Banja Luka, together with Serbian prime minister Ana Brnabić. The Statehod Day celebration had been found unconstitutional by the Constitutional Court of Bosnia and Herzegovina in 2015.[44] European Union

Irinej with Vladimir Putin, President of Russia, in the Church of Saint Sava, 2011

Regarding the possible accession of Serbia to the European Union, Irinej said that: "Serbia should not look with suspicion at the EU, if the EU respects the Serbian identity, culture and religion. We believe that we are an historical part of Europe, and we want to be in this comity of nations. In the accession we will accept everything, that is not in contradiction with our cultural and historical identity."[45][46] In 2018, Irinej claimed that the European Union is not actually "very eager" to accept Serbia as a new member state "because of our friendship with Russia, and [the EU's] internal reasons of theirs; they keep making new preconditions all the time and demand from us to accept their solution over Kosovo and Metohija."[37] Syria In June 2019, Irinej visited Syrian president Bashar al-Assad in Syria. In an official statement, Patriarch Irinej "highly praised the principled and firm support" of the Assad regime in backing Serbia with regard to Kosovo.[47]

Stališča

Stališča Splav Irinej je bil odločno proti splavu. Leta 2017 je v lokalnem časopisu izjavil, da je "dolžnost ženske, da rodi, da bi prerodila narod".[32] Leta 2019 je obsodil nastop aktivistk za pravice žensk, ki so na spomenik njegovemu predhodniku patriarhu Pavlu v Beogradu namestile predpasnik z napisom "Splav je ženska pravica". "Početi kaj takega je sramotno, ne glede na razlog. Ni lepo," je dejal in spomnil, da sta Cerkev in patriarh Pavle nasprotovala splavu.[33]

Pravice LGBTQ Irinej je bil odkrito proti svobodi izražanja skupnosti LGBTQ v Srbiji. Leta 2011 je Irinej načrtovano parado ponosa v Beogradu označil za "kugo" in "parado sramu".[34]

Oktobra 2012 je Irinej pisal srbskemu premierju Ivici Dačiću, v katerem je izrazil zaskrbljenost zaradi moralne podobe Beograda in Srbije, »naše večstoletne krščanske kulture in dostojanstva naše družine kot temeljnega kamna človeštva«. »Pišem vam vsem v imenu Srbske pravoslavne cerkve in njenih vernikov ... Oblasti morajo nemudoma ukrepati, da se ta škandal ustavi«.[30]

Leta 2014 je v intervjuju za Nedeljnik izjavil: »Žal mi je tistih ljudi, ki pripadajo tako imenovani gejevski skupnosti. To je motnja ali odstopanje človeške narave. Razumem jih, pa tudi njihov problem, vendar ne morem razumeti, kaj nam vsiljujejo in kaj kažejo v javnosti.«[5] Belgrade Pride je obsodil kot »nemoralen« in »vsiljen s strani homoseksualnega lobija in njihovih mentorjev iz Zahodne Evrope«.[32]

Leta 2017, ko je bila Ana Brnabić imenovana za srbsko premierko, prvo odkrito gejevsko osebo na tem položaju, Irinej ni odkrito kritiziral izbire srbskega predsednika Aleksandra Vučića: »Srbska pravoslavna cerkev ne kuka skozi okna drugih ljudi in se ne ukvarja z zasebnim življenjem državnih uradnikov,« je zapisano v sporočilu za javnost. »Skrajno neodgovorno je medijem predstavljati škandalozne podrobnosti ali osebne skušnjave nekoga in s tem ljudi izpostavljati potencialni nevarnosti. Cerkev nikoli ne obsoja. Obsoja samo greh, samo zlo in se usmili človeka.«[5]

Notranja politika Irinej in Srbska pravoslavna cerkev sta veljala za zelo blizu političnemu vodstvu Srbije pod Srbsko napredno stranko in Aleksandrom Vučićem, ki je na oblasti od leta 2012. Vučić je oktobra 2020 prejel najvišje cerkveno odlikovanje, red svetega Save. Leto prej je Irinej kritiziral protivladne proteste in izjavil, da »kar danes vidimo na ulicah, ni dobro« in da »daje moč našim sovražnikom«.[5] Irinej in Srbska pravoslavna cerkev sta prav tako veljala za nasprotnika kakršnega koli dogovora s Kosovom v okviru dialoga o normalizaciji, ki ga je posredovala EU.[5]

Januarja 2013 se je Irinej po liturgiji v spomin na prenos posmrtnih ostankov kralja Petra II. iz Združenih držav Amerike v Srbijo odkrito zavzel za obnovo srbske monarhije.[35]

Kosovo 4. oktobra 2010 je patriarh Irinej dejal, da je mednarodno priznanje Kosova "greh".[36] Ko je govoril o pravoslavnih samostanih na Kosovu, je Irinej leta 2015 dejal, da "če bo uporabljena sila", da bi Srbijo odvzeli njeno kulturno in zgodovinsko dediščino, "bomo storili vse, kar je v naši moči, da jih branimo, z mirnimi sredstvi ali s silo".[32]

Leta 2018 je Irinej večkrat javno podprl predsednika Vučića in izjavil, da se "bori kot lev" za ohranitev Kosova kot dela Srbije.[37] Istega leta je Irinej predlagal, da bi se Srbska pravoslavna cerkev lahko preimenovala v Srbsko pravoslavno cerkev – Pećki patriarhat, da bi poudarila svoje povezave s Kosovom, kar je bilo interpretirano kot nasprotovanje sodelovanju vlade v dialogu o normalizaciji odnosov s Kosovom, ki ga posreduje EU.[38]

Bosna in Hercegovina 10. novembra 2010 je Irinej v intervjuju izjavil, da »reka Drina [med Srbijo in Bosno in Hercegovino] ni meja, temveč most, ki nas povezuje. Čeprav smo na nek način eno že danes, bomo, če bo Bog dal, kmalu resnično eno.« Irinej je pojasnil, da je zaenkrat »dovolj, da smo eno kot narod, kot pravoslavna cerkev in da smo na isti poti svetega Save in Kristusa.« Pohvalil je banjaluške Srbe in izjavil, da »se borijo za ohranitev srbskega imena. Čeprav to sploh ni lahka naloga, jim uspeva.«[39]

Januarja 2012 je Irinej Republiko Srbsko, eno od dveh entitet, ki sestavljata Bosno in Hercegovino, označil za »najmlajšo srbsko državo«. Urad visokega predstavnika se je odzval in izjavil, da Republika Srbska ni država, temveč entiteta znotraj Bosne in Hercegovine. Urad visokega predstavnika je opozoril, da ustava Bosne in Hercegovine "ne pušča prostora za kakršno koli suverenost entitete" in da "jurisdikcija entitete ni znak kakršne koli državnosti".[40]

Novembra 2017 je dosmrtno ječo, ki jo je haaško sodišče izreklo nekdanjemu generalu Vojske Republike Srbske Ratku Mladiću, med drugim zaradi genocida v Srebrenici, označil za "hudičevo delo". Obsodbo je označil za del globalne zarote proti Srbom. "V Haagu je bil obsojen še en Srb. Vedeli smo, da bo Ratko Mladić obsojen in da se bo vse tako odvilo. Žal ne moremo storiti ničesar," je dejal patriarh. "Vse to se dogaja, ker številni svetovni oblastniki opravljajo hudičevo delo in mi trpimo posledice."[41][42][43]

Irinej se je pogosto udeleževal srbske pravoslavne cerkve in javnih dogodkov vodstva bosanskih Srbov. 9. januarja 2019 se je skupaj s srbsko premierko Ano Brnabić udeležil parade ob dnevu državnosti Republike Srbske v Banjaluki. Ustavno sodišče Bosne in Hercegovine je leta 2015 praznovanje dneva državnosti razglasilo za neustavno.[44]

Evropska unija

Irinej z Vladimirjem Putinom, predsednikom Rusije, v cerkvi sv. Save, 2011 Glede morebitnega vstopa Srbije v Evropsko unijo je Irinej dejal: »Srbija ne bi smela z nezaupanjem gledati na EU, če EU spoštuje srbsko identiteto, kulturo in vero. Verjamemo, da smo zgodovinski del Evrope in želimo biti v tej skupnosti narodov. Pri vstopu bomo sprejeli vse, kar ni v nasprotju z našo kulturno in zgodovinsko identiteto.«[45][46]

Leta 2018 je Irinej trdil, da Evropska unija pravzaprav ni »zelo zagnana«, da bi sprejela Srbijo kot novo državo članico »zaradi našega prijateljstva z Rusijo in njihovih notranjih razlogov [EU]; ves čas postavljajo nove predpogoje in od nas zahtevajo, da sprejmemo njihovo rešitev glede Kosova in Metohije.«[37]

Sirija Junija 2019 je Irinej obiskal sirskega predsednika Bašarja al Asada v Siriji. V uradni izjavi je patriarh Irinej "zelo pohvalil načelno in odločno podporo" Asadovega režima Srbiji v zvezi s Kosovom.[47]

Stances

Abortion

Irinej was firmly against abortion. In 2017, he stated in a local newspaper that it is "a woman's duty to give birth in order to regenerate the nation". In 2019 he condemned a performance by women's rights activists, which placed an apron saying 'Abortion is a Woman's Right' on a monument to his predecessor Patriarch Pavle in Belgrade. "Doing something like this is shameful, whatever the reason. It’s not nice," he said, recalling that the Church and Patriarch Pavle were opposed to abortion.

LGBTQ rights

Irinej was openly against of the freedom of expression of the LGBTQ community in Serbia. In 2011, Irinej labelled the planned pride parade in Belgrade a "pestilence" and a "parade of shame".

In October 2012, Irinej wrote to Prime Minister of Serbia Ivica Dačić to express concern over the moral image of Belgrade and Serbia, "our centuries-long Christian culture and the dignity of our family, as the foundation block of humankind". "I am writing to you all on behalf of the Serbian Orthodox Church and its followers ... Authorities must take immediate action to bring this scandal to a halt".

In 2014, in an interview for Nedeljnik, he stated: "I feel sorry for those people who belong to the so-called gay community. It is a disorder or deviation of human nature. I can understand them, as well as their problem, but I cannot understand what they impose on us and what they show in public." He denounced Belgrade Pride as "immoral" and "imposed by the homosexual lobby and their mentors from Western Europe".

In 2017, when Ana Brnabić was appointed the Serbian prime minister, the first openly gay person to serve in the office, Irinej did not openly criticise the choice of Serbian President Aleksandar Vučić: "The Serbian Orthodox Church does not peek through other people’s windows and does not deal with the private lives of state officials," a press release stated. "It is extremely irresponsible to present scandalous details or someone’s personal temptations to the media and thus expose people to potential danger. The Church never condemns. It condemns only sin, only evil, and pities man."

Domestic politics

Irinej and the Serbian Orthodox Church were considered very close to the political leadership of Serbia under Serbian Progressive Party and Aleksandar Vučić, in power since 2012. Vučić was awarded the highest decoration of the Church, the Order of Saint Sava, in October 2020. The year before, Irinej criticized the anti-government protests, stating that "what we see in streets today is not good" and that, "it gives strength to our enemies". Irinej and the Serbian Orthodox Church were also considered opposed to any deal with Kosovo under the EU-facilitated normalisation dialogue.

In January 2013, Irinej openly advocated for the restoration of the Serbian monarchy, after the liturgy commemorating the transfer of the remains of King Peter II to Serbia from the United States.

Kosovo

On 4 October 2010, Patriarch Irinej said that international recognition of Kosovo was a "sin". Speaking about the Orthodox monasteries in Kosovo, Irinej said in 2015 that "if force is deployed" to deprive Serbia of its cultural and historical heritage, "we will do all we can to defend them, by peaceful means or by force."

In 2018, in multiple occasions Irinej publicly supported President Vučić, stating that he was "fighting like a lion" to maintain Kosovo as a part of Serbia. The same year, Irinej suggested that the Serbian Orthodox Church could rename itself as the Serbian Orthodox Church – Patriarchate of Peć, to highlight its links with Kosovo, in a move that was interpreted as in opposition to the government's participation in the EU-facilitated normalisation dialogue with Kosovo.

Bosnia and Herzegovina

On 10 November 2010, Irinej stated in an interview that "the Drina River [between Serbia and Bosnia and Herzegovina] is not a border but a bridge that connects us. Although, in a way, we are one even today, God willing, we will soon really be one." Irinej elaborated that for now "it is enough that we are one as a nation, as the Orthodox Church, and that we are on the same path of Saint Sava and Christ." He praised the Serbs of Banja Luka stating that "[they fight] to preserve the Serb name. Although this is not at all an easy task, they are succeeding."

In January 2012, Irinej referred to Republika Srpska, one of two entities comprising Bosnia and Herzegovina, as "the youngest Serbian state". The Office of the High Representative responded and stated that the Republika Srpska is not a state but rather an entity within Bosnia and Herzegovina. The OHR noted that Bosnia and Herzegovina's Constitution "left no room for any kind of the entity’s sovereignty" and that "the entity’s jurisdiction was not an indication of any sort of statehood."

In November 2017, he called the life sentence handed out by the Hague Tribunal to former Army of Republika Srpska General Ratko Mladić for, inter alia, the Srebrenica genocide "a work of the devil". He deemed the sentence as part of a global conspiracy against the Serbs. "One more Serb has been convicted in The Hague. We knew Ratko Mladić would be convicted and that everything would play out this way. Unfortunately, we can't do anything about it," said the Patriarch. "This is all happening because the many global wielders of power are doing the devil's work and we are suffering the consequences."

Irinej often attended Serbian Orthodox Church and public events of the Bosnian Serb leadership. On 9 January 2019, he attended the Republika Srpska's Statehood Day parade in Banja Luka, together with Serbian prime minister Ana Brnabić. The Statehod Day celebration had been found unconstitutional by the Constitutional Court of Bosnia and Herzegovina in 2015.

European Union

Irinej with Vladimir Putin, President of Russia, in the Church of Saint Sava, 2011

Regarding the possible accession of Serbia to the European Union, Irinej said that: "Serbia should not look with suspicion at the EU, if the EU respects the Serbian identity, culture and religion. We believe that we are an historical part of Europe, and we want to be in this comity of nations. In the accession we will accept everything, that is not in contradiction with our cultural and historical identity."

In 2018, Irinej claimed that the European Union is not actually "very eager" to accept Serbia as a new member state "because of our friendship with Russia, and [the EU's] internal reasons of theirs; they keep making new preconditions all the time and demand from us to accept their solution over Kosovo and Metohija."

Syria

In June 2019, Irinej visited Syrian president Bashar al-Assad in Syria. In an official statement, Patriarch Irinej "highly praised the principled and firm support" of the Assad regime in backing Serbia with regard to Kosovo.

Obiski in srečanja

Jesse Flis, vladika Georgij, predsednik Jean Chrétien, patriarh Pavel in vladika Irenej (Ottawa, Kanada 1994.

Smrt in spomin

Nagrade in priznanja

1. Red Republike Srbske na ogrlici, 2009.
2. Red Karađorđeve zvezde,
3. Nagrada Nadarbine Enotnost pravoslavnih narodov, 2002.
4. Častni doktorat iz teologije, 1988. Za njegovo potrpežljivo in pomembno delovanje na področju teologije mu je to priznanje podelila Beograjska teološka fakulteta “Sveti Sava”.

Spominska znamka

Spominska znamka v čast patriarhu Pavlu

Ocena

Zaobljuba uboštva

Zavet skromnosti

Zaobljuba skromnosti

Za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, kada je došao trenutak večernje službe, patrijarh se uputio prema Sabornoj crkvi. Na putu od Patrijaršije do hrama, bili su jedan do drugog parkirani luksuzni automobili. Svog pratioca, patrijarh je upitao: “Čiji su ovi skupoceni automobili?” i dobio je odgovor da su vlasništvo njihovih episkopa. Patrijarh je na to kazao: “O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?” Podsetimo se, episkopi se biraju iz monaških redova i, kad stupaju u manastir, po primanju postriga obavezuju se na bezbračnost, poslušnost i siromaštvo (skromnost).

Med zasedanjem Svetega škofovskega sinoda Srbske pravoslavne cerkve, ko je prišel trenutek večerne službe, se je patriarh odpravil proti stolnici. Na poti od patriarhije do hrama so bili drug ob drugem parkirani luksuzni avtomobili. Patriarh je vprašal svojega spremljevalca: "Čigavi so ti dragi avtomobili?" in dobil je odgovor, da so last njihovih škofov. Patriarh je na to rekel: "O, Bog ga videl, kaj bi šele vozili, če ne bi dali zaobljube skromnosti?" Spomnimo, da se pravoslavni škofje izbirajo iz meniških vrst in ko vstopijo v samostan, se po prejemu postriga zavežejo na neporočenost, poslušnosti in uboštvo (skromnost – enako kot katoliški redovniki).

Navedki

“ „Ne govorite ljudima o Bogu ako ne žele da slušaju. Živite kao On i sami će vas pitati.“
„Ne govorite ljudem o Bogu, če ne želijo poslušati. Živite kakor On, in sami vas bodo vprašali.“ ”

Glej tudi

• Srbska pravoslavna Cerkev
• Seznam srbskih cerkvenih poglavarjev
• Seznam srbskih pisateljev
• Nadškofija Beograd-Karlovci
• Nadškofija Beograd
• Seznam papežev
• Beograjska medvojna krščanska arhitektura

Nadaljnje branje

(srbsko)

• Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част: Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2.
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
• Ђурић-Мишина, Вељко (2012a). Герман Ђорић - патријарх у обезбоженом времену. Vol. 1. Београд: Манастир Сланци.
• Ђурић-Мишина, Вељко (2012b). Герман Ђорић - патријарх у обезбоженом времену. Vol. 2. Београд: Манастир Сланци.
• Пузовић, Предраг (1997). Раскол у Српској православној цркви: Македонско црквено питање. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
• Пузовић, Предраг (1999). »Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање«. Вардарски зборник. 1: 155–173.
• Радић, Радмила (2002a). Држава и верске заједнице 1945—1970. Vol. 1. Београд: Институт за новију историју Србије.
• Радић, Радмила (2002b). Држава и верске заједнице 1945—1970. Vol. 2. Београд: Институт за новију историју Србије.
• Јањић, Јован (2018). Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000). НИД Компанија "Новости" ад - Београд. ISBN 978-86-7446-272-0.
• Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. Vol. књ. 2. Минхен: Искра.
• Слијепчевић, Ђоко М. (1986). Историја Српске православне цркве. Vol. књ. 3. Келн: Искра.

(angleško)

• Branson, Louise (1999). Milosevic: Portrait of a Tyrant. Free Press. ISBN 0684843080.
• Djukić, Slavoljub (2001). Milošević and Marković: A Lust for Power. McGill-Queen's University Press. ISBN 0773522166.
• Perica, Vjekoslav (2004). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. Oxford University Press. ISBN 0195174291.
• Sells, Michael A. (1998). The Bridge Betrayed: Religion and Genocide in Bosnia. University of California Press. ISBN 0520216628.
• Ramet, Sabrina P.; Pavlaković, Vjeran, ur. (2007) [2005]. Serbia Since 1989: Politics and Society Under Milošević and After. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0295985381.
• Thomas, Robert (1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. C Hurst. ISBN 1850653674.
• Velikonja, Mitja (2003). Religious separation and political intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 9781585442263.
• Fox, Robin (3. december 2009). »Patriarch Pavle obituary«. The Guardian.

Zunanje povezave

(srbsko)

• OPOMENE PATRIJARHA PAVLA KOJE I DANAS ODZVANJAJU: Reči koje bi svaki pravoslavac u srpskim zemljama trebalo da zna napamet - Religija.rs
• Citati patrijarha Pavla o životu i ljudima | RASEJANJE.info
• Mudre misli i citati patrijarha Pavla | Opušteno.rs
• U susret izboru novog poglavara SPC (2): Prvi po časti i žrtvi - Vesti online
• U susret izboru novog poglavara SPC (3): Molitva, pa žreb - Vesti Online
• Patrijarh Pavle | Srpska enciklopedija

(angleško)

• Pavel (Stojcevic) of Serbia | Orthodoxwiki
• THE PATRIARCH OF SERBIA PAUL (STOJČEVIĆ, 1914-2009). The patriarch of piece | Church studies. Атанасије Атанасиадис, Богословски факултет, Солун — Грчка. * Cerkvene raziskave. Atanasij Atanasiadis, Bogoslovna fakulteta, Solun — Grčija.

Verski nazivi
Predhodnik:  Vladimir Rajić	raško-prizrenski škof 1957–1990	Naslednik:  Artemij Radosavljević
Predhodnik:  Hrizostom Vojinović	patriarh German 1990–2009 {{s-aft|after= [[Irenej Gavrilović|patriarh Irenej}}

En:

Irinej
Archbishop of Peć, Metropolitan of Belgrade and Karlovci, and Serbian Patriarch
Cerkev	Serbian Orthodox Church
Sedež	Belgrade
Začetek službovanja	23 January 2010
Konec službovanja	20 November 2020
Predhodnik	Pavle
Naslednik	Porfirije
Redovi
Duhovniško posvečenje	24 October 1959
Škofovsko posvečenje	1 May 1974
Osebni podatki
Rojstvo	(1930-08-28)28. avgust 1930 Vidova, Kingdom of Yugoslavia
Smrt	20. november 2020(2020-11-20) Belgrade, Serbia
Pokopan	Church of Saint Sava, Belgrade

Naslavljanje osebe Serbian Patriarch Irinej
Zastava_Patrijarha_srpskog.jpg
Naslavljanje	His Holiness
Ustni naziv	Your Holiness
Religijski naziv	Patriarch
Posmrtni naziv	His Holiness Patriarch Irinej of Blessed Repose

Irinej (srbsko Иринеј, angleško Irenaeus; born Miroslav Gavrilović; 28 August 1930 – 20 November 2020) was the 45th Patriarch of the Serbian Orthodox Church, serving from 2010 until his death in 2020.

Early life

Irinej was born as Miroslav Gavrilović on 28 August 1930 in the village of Vidova near Čačak, Kingdom of Yugoslavia (present-day Serbia). After graduating from high school, he enrolled and completed the Prizren Seminary. He then enrolled at the University of Belgrade's Theological Faculty and served in the army after graduating. After compulsory military service, he was tonsured a monk in 1959 at the Rakovica Monastery, receiving the monastic name of "Irinej" (from starogrško Εἰρηναῖος, starogrško: [eːrɛːˈnâi̯os]; Irenaeus). He was a professor at the Prizren Seminary, and completed postgraduate studies in Athens. In 1969, he was appointed a head of the monastic school at Ostrog Monastery. In 1969, he returned to Prizren, where he was appointed Rector of the Prizren Seminary. When the Prizren Seminary was displaced from Prizren due to Kosovo War in 1999, he as then bishop of Niš made it possible that a new building of the Seminary was built in Niš, where the Seminary continued its work.

Titular Bishop of Moravica

Irinej was elected titular bishop of Moravica in May 1974. As the bishop of Moravica, he was a vicar to the Serbian Patriarch, at the time German. After one year, he left the position following his election for the bishop of Niš.

Bishop of Niš

In May 1975, Irinej was elected bishop of Niš and enthroned in the Holy Trinity Cathedral on 15 June 1975 in Niš. Bishop Irinej was elected to the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church in May 2009. Irinej headed the Eparchy of Niš for 35 years.

Serbian Patriarch

Irinej was elected Serbian Patriarch on 22 January 2010, two months after the death of previous patriarch, Pavle, becoming the 45th Serbian Patriarch. He was one of the three candidates with the most votes at the Electoral Council, along with former locum tenens (interim leader) Metropolitan Amfilohije Radović of Montenegro and the Littoral and Bishop Irinej Bulović of Bačka. In the final phase, his name was pulled from a sealed envelope. In this way, the Serbian Orthodox Church believes the patriarch is elected by divine intervention, sidelining human interests.

Irinej was enthroned on 23 January 2010 in Cathedral of Saint Archangel Michael in Belgrade. The inauguration was attended by numerous government ministers of Serbia, representatives of churches and religious communities in Serbia, and various politicians including the Prime Minister Mirko Cvetković, Prime Minister of Republika Srpska Milorad Dodik, Apostolic Nuncio Orlando Antonini, Catholic archbishop of Belgrade Stanislav Hočevar, Serbian Mufti Muhamed Jusufspahić, and Crown Prince Alexander.

Irinej held his formal enthronement to the ancient throne of the Serbian patriarchs at the Patriarchate of Peć Monastery on 3 October 2010. The enthronement was attended by many dignitaries including Serbian president Boris Tadić, Croatian Parliament member Milorad Pupovac, Russian Metropolitan Hilarion Alfeyev, Jerusalem Archbishop Theophylactos of Iordanos, Georgian Metropolitan Gerasimos of Zugdidi and Tsaishi, Romanian Metropolitan Irineu, Bulgarian Metropolitan Domentian of Vidin, Cypriot Metropolitan Chrysostomos, Albanian Metropolitan Ignatios of Berat, Archbishop Hočevar, Mufti Jusufspahić, Crown Prince Alexander and princes Peter, Philip, and Alexander.

Irinej was considered, both abroad and at home, as a moderate traditionalist, open to global inter-religious dialogue.

On 28 January 2010, at his first news conference, Irinej stated that "Islam’s philosophy was that Muslims, when they are in small numbers, can behave well and be fair, but that once they become superior, they start to exert pressure." The Islamic Community in Serbia said that it found the remarks to be "insulting Islam" and responded with a letter to the Serbian Orthodox Church requesting an official interpretation of his statement. The Islamic Community in Serbia condemned what they called "insulting and false accusations". On 29 January, he expressed regrets for his statement and its consequences, and to Muslims, as neighbours and brothers he extended apologies. Hereupon his apologies were accepted.

Irinej on the 700th anniversary of the Tronoša Monastery, 2017

In 2010, Irinej indicated he would not oppose the first-ever visit by the pope of the Catholic Church to Serbia in 2013 as part of celebrations of the 1,700th anniversary of the Edict of Milan, the law under which Roman emperor Constantine I, who was born in Niš, ended the persecution of Christians. Irinej said that "there is the wish of the Pope" for a meeting in Niš and that it would be a chance "not just for a meeting, but for a dialogue". The visit of the Pope did not take place, as Irinej's Orthodox Church insisted on a papal apology for crimes committed against Serbian Orthodox during World War II. ”An apology would be a gesture that instills hope that something like that will never happen again," said Irinej.

A visit by Pope Francis (deemed politically useful for Serbia's battle against the international recognition of Kosovo) was discussed again for May 2016, but Serbian president Tomislav Nikolić called it off after hearing the negative opinion of Irinej's Orthodox Church. In July 2018, Irinej confirmed that it was still not the right moment for a visit of the Pope to Serbia, "because of everything that has happened in the past, and a huge number of [Serb] refugees from Croatia, a large portion of the nation is against it."

In May 2019, Pope Francis stated that Irinej had helped in the reflection in the Catholic Church about the canonization of World War II Croatian Cardinal Aloysius Stepinac, which the Serbian Orthodox Church opposes due to his role in the Nazi-allied Independent State of Croatia. "I sought advice and I saw that I need to seek help from Irinej. He is a great patriarch. Irinej helped, we created a joint historic commission, and we cooperated," said the Pope. "The truth is both mine and Irinej's only interest."

After the Hagia Sophia was converted to a mosque in July 2020, the Patriarch Irinej and the president of Serbia, Aleksandar Vučić on 20 August 2020 expressed their wish, that the Church of Saint Sava in Belgrade might indirectly replace the Hagia Sophia after which it was modelled, and become a ″New Hagia Sophia″.

During last three years of the Patriarch Irinej's tenure, the Serbian Government spent 43 million euro on completing the construction of the church. Also, Naftna Industrija Srbije donated 10.5 million euros.

Irinej has been criticized for his lack of action in regards to allegations of pedophilia within the Serbian Orthodox Church, which were reported in the summer of 2012 and affected public opinion in Serbia and in Bosnia and Herzegovina. The scandal, initially covered up, led to the resignation of the bishop of Zvornik and Tuzla, Vasilije Kačavenda, who was accused of having abused children for decades. A court in London ruled that the Serbian Orthodox Church was not guilty for the six reported cases of alleged pedophilia in the lawsuit filed by a group of citizens. The suit was rejected and the group had to pay 160,000£ to the Serbian Orthodox Church.

Stances

Abortion

Irinej was firmly against abortion. In 2017, he stated in a local newspaper that it is "a woman's duty to give birth in order to regenerate the nation". In 2019 he condemned a performance by women's rights activists, which placed an apron saying 'Abortion is a Woman's Right' on a monument to his predecessor Patriarch Pavle in Belgrade. "Doing something like this is shameful, whatever the reason. It’s not nice," he said, recalling that the Church and Patriarch Pavle were opposed to abortion.

LGBTQ rights

Irinej was openly against of the freedom of expression of the LGBTQ community in Serbia. In 2011, Irinej labelled the planned pride parade in Belgrade a "pestilence" and a "parade of shame".

In October 2012, Irinej wrote to Prime Minister of Serbia Ivica Dačić to express concern over the moral image of Belgrade and Serbia, "our centuries-long Christian culture and the dignity of our family, as the foundation block of humankind". "I am writing to you all on behalf of the Serbian Orthodox Church and its followers ... Authorities must take immediate action to bring this scandal to a halt".

In 2014, in an interview for Nedeljnik, he stated: "I feel sorry for those people who belong to the so-called gay community. It is a disorder or deviation of human nature. I can understand them, as well as their problem, but I cannot understand what they impose on us and what they show in public." He denounced Belgrade Pride as "immoral" and "imposed by the homosexual lobby and their mentors from Western Europe".

In 2017, when Ana Brnabić was appointed the Serbian prime minister, the first openly gay person to serve in the office, Irinej did not openly criticise the choice of Serbian President Aleksandar Vučić: "The Serbian Orthodox Church does not peek through other people’s windows and does not deal with the private lives of state officials," a press release stated. "It is extremely irresponsible to present scandalous details or someone’s personal temptations to the media and thus expose people to potential danger. The Church never condemns. It condemns only sin, only evil, and pities man."

Domestic politics

Irinej and the Serbian Orthodox Church were considered very close to the political leadership of Serbia under Serbian Progressive Party and Aleksandar Vučić, in power since 2012. Vučić was awarded the highest decoration of the Church, the Order of Saint Sava, in October 2020. The year before, Irinej criticized the anti-government protests, stating that "what we see in streets today is not good" and that, "it gives strength to our enemies". Irinej and the Serbian Orthodox Church were also considered opposed to any deal with Kosovo under the EU-facilitated normalisation dialogue.

In January 2013, Irinej openly advocated for the restoration of the Serbian monarchy, after the liturgy commemorating the transfer of the remains of King Peter II to Serbia from the United States.

Kosovo

On 4 October 2010, Patriarch Irinej said that international recognition of Kosovo was a "sin". Speaking about the Orthodox monasteries in Kosovo, Irinej said in 2015 that "if force is deployed" to deprive Serbia of its cultural and historical heritage, "we will do all we can to defend them, by peaceful means or by force."

In 2018, in multiple occasions Irinej publicly supported President Vučić, stating that he was "fighting like a lion" to maintain Kosovo as a part of Serbia. The same year, Irinej suggested that the Serbian Orthodox Church could rename itself as the Serbian Orthodox Church – Patriarchate of Peć, to highlight its links with Kosovo, in a move that was interpreted as in opposition to the government's participation in the EU-facilitated normalisation dialogue with Kosovo.

Bosnia and Herzegovina

On 10 November 2010, Irinej stated in an interview that "the Drina River [between Serbia and Bosnia and Herzegovina] is not a border but a bridge that connects us. Although, in a way, we are one even today, God willing, we will soon really be one." Irinej elaborated that for now "it is enough that we are one as a nation, as the Orthodox Church, and that we are on the same path of Saint Sava and Christ." He praised the Serbs of Banja Luka stating that "[they fight] to preserve the Serb name. Although this is not at all an easy task, they are succeeding."

In January 2012, Irinej referred to Republika Srpska, one of two entities comprising Bosnia and Herzegovina, as "the youngest Serbian state". The Office of the High Representative responded and stated that the Republika Srpska is not a state but rather an entity within Bosnia and Herzegovina. The OHR noted that Bosnia and Herzegovina's Constitution "left no room for any kind of the entity’s sovereignty" and that "the entity’s jurisdiction was not an indication of any sort of statehood."

In November 2017, he called the life sentence handed out by the Hague Tribunal to former Army of Republika Srpska General Ratko Mladić for, inter alia, the Srebrenica genocide "a work of the devil". He deemed the sentence as part of a global conspiracy against the Serbs. "One more Serb has been convicted in The Hague. We knew Ratko Mladić would be convicted and that everything would play out this way. Unfortunately, we can't do anything about it," said the Patriarch. "This is all happening because the many global wielders of power are doing the devil's work and we are suffering the consequences."

Irinej often attended Serbian Orthodox Church and public events of the Bosnian Serb leadership. On 9 January 2019, he attended the Republika Srpska's Statehood Day parade in Banja Luka, together with Serbian prime minister Ana Brnabić. The Statehod Day celebration had been found unconstitutional by the Constitutional Court of Bosnia and Herzegovina in 2015.

European Union

Irinej with Vladimir Putin, President of Russia, in the Church of Saint Sava, 2011

Regarding the possible accession of Serbia to the European Union, Irinej said that: "Serbia should not look with suspicion at the EU, if the EU respects the Serbian identity, culture and religion. We believe that we are an historical part of Europe, and we want to be in this comity of nations. In the accession we will accept everything, that is not in contradiction with our cultural and historical identity."

In 2018, Irinej claimed that the European Union is not actually "very eager" to accept Serbia as a new member state "because of our friendship with Russia, and [the EU's] internal reasons of theirs; they keep making new preconditions all the time and demand from us to accept their solution over Kosovo and Metohija."

Syria

In June 2019, Irinej visited Syrian president Bashar al-Assad in Syria. In an official statement, Patriarch Irinej "highly praised the principled and firm support" of the Assad regime in backing Serbia with regard to Kosovo.

Death and funeral

Glej tudi: Impact of the COVID-19 pandemic on religion § Serbian Orthodox Church

On 4 November 2020, Irinej tested positive for COVID-19 after attending, as well as presiding over, the 1 November funeral of Metropolitan Amfilohije, who also tested positive and had died from COVID-19. The large crowds at Amfilohije's funeral did not practise social distancing or wear masks and Amfilohije's casket was open during the service. On 14 November, it was reported that his health condition was "stable and under control during hospitalization" in the military COVID hospital in Belgrade. On 19 November, he was intubated. Some media outlets reported that Irinej had died; the Serbian Orthodox Church issued a statement refuting these claims, but said that Irinej was in worsening health at a military hospital in Belgrade. Some members of the press still insisted that the news of Irinej's death had been confirmed by reputable sources.

Irinej's death was officially announced on 20 November at 7:07 am CET. On the same day, the Government of Serbia, as well as Republika Srpska, declared three-day mourning following his death, while the town of Budva, Montenegro, declared a day of mourning on 23 November, a day after Irinej's funeral. French president Emmanuel Macron expressed his condolences in the Serbian Cyrillic script. Russian president Vladimir Putin sent his condolences, as did the head of the Orthodox Church of Ukraine, Epiphanius of Kyiv, and the deputy of the Department for External Church Relations of the Russian Orthodox Church, Archpriest Nikolay Balashov. The European Commissioner for Neighbourhood and Enlargement Olivér Várhelyi tweeted his condolences to Serbia's people. Patriarch John X of Antioch and All the East, sent a message of condolence to the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, as well as Patriarch Theodore II of Alexandria. Pope Francis stated that Irinej was "an example of faith and dialogue".

The Interparliamentary Assembly on Orthodoxy stated that "The late Primate [Irinej], during his Patriarchal service, reflected the profound Orthodox feelings of the Serbian people, as well as his hope for a better future. Until today, he strived, without sparing any effort, for the unity of the One and Indivisible Church of Christ and the troubles that concern the modern world." The Pontifical Council for Promoting Christian Unity stated that "throughout his ministry, His Holiness [Irinej] remained an example of faith and dialogue, humble and joyful, totally dedicating his life to God and fostering the spirit of communion within the Serbian Orthodox Church." Many other organizations sent their messages of condolence, including Appeal of Conscience Foundation and German Bishops' Conference.

Tomb in the crypt of Church of Saint Sava

On 21 November, Irinej's body was brought to the Cathedral of Saint Archangel Michael where was held the Divine Liturgy on the feast day of the cathedral and the second-largest slava celebrated in Serbia. Following the ceremony, his body was carried to the Church of Saint Sava, and thousands of mourners passed by the coffin which, in consideration of coronavirus and the circumstances of the Patriarch’s death, had a glass lid. On the same date, Metropolitan Hilarion Alfeyev of Volokolamsk, the chairman of the Department for External Church Relations of the Moscow Patriarchate and the chief delegate of the Russian Orthodox Church delegation, arrived in Belgrade for Irinej's funeral.

His funeral was held on 22 November at the Church of Saint Sava. After the Holy Liturgy, speeches were given by Protoiereus-Staurophore Petar Lukić, Bishop Irinej of Bačka, Serbian president Aleksandar Vučić, and Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina Milorad Dodik. In his speech, President Vučić said that love was the basis of the faith of the late patriarch, and his Serbia was the one he created himself - a Serbia of peace, a Serbia that understands and brings people together. Irinej is the first Serbian Patriarch to be buried in the crypt of the Church.

Funeral service was also attended by numerous government ministers of Serbia and various politicians from the Balkans including the Prime Minister-designate of Montenegro Zdravko Krivokapić and President of Republika Srpska Željka Cvijanović, and dignitaries such as Prince Filip Karađorđević and Stanislav Hočevar, the Catholic archbishop of Belgrade.

Bishop David of Kruševac who led Irinej's funeral service tested positive for COVID-19 following the funeral. At the time, Bishop David is one of the four remaining members of the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church.

Awards and honours

• Grand Collar of the Order of the Eagle of Georgia, Bagrationi dynasty, 2011
• Order of the Republika Srpska, Republika Srpska, 2011
• Grand Cross of the Order of Karađorđe's Star, Karađorđević dynasty, 2013
• Order of Saint Nikolaj, Eparchy of Šabac
• Saint Vladimir's Orthodox Theological Seminary, honorary degree
• Honorary citizen of Zemun

See also

• List of heads of the Serbian Orthodox Church
• List of 21st-century religious leaders

Verski nazivi
Predhodnik:  Pavle	Serbian Patriarch 2010–2020	Naslednik:  Porfirije
Predhodnik:  Jovan Ilić	Bishop of Niš 1975–2010	Naslednik:  Jovan Purić
Predhodnik:  Lavrentije Trifunović	Titular bishop of Moravica 1974–1975	Naslednik:  Jefrem Milutinović

External links

• Patriarch's Biography Arhivirano 18 October 2011 na Wayback Machine. at spc.rs

Pogovor:

To je stran za pogovor o izboljšanju strani Uporabnik:Stebunik/peskovnik70 - Irenej Gavrilović.
Svoje komentarje in odgovore podpišite s štirimi vijugami (~~~~). Novo besedilo postavite pod staro. Za začetek nove teme kliknite sem. Novinec v Wikipediji? Dobrodošli!	bodimo vljudni predpostavimo dobronamernost brez osebnih napadov bodimo gostoljubni

Recent developments

Please, delete this section, it is pure WP:POV. Patriarch's statement is taken out of the context, and saying that it "was seen as a new call for genocide against Muslims" is incorrect. The references say that this was said by Muamer Zukorlić, and if Zukorlić said something, it does't mean that it's "seen". Vanjagenije (talk) 01:09, 31 January 2010 (UTC)

Patriarch admitted his mistake two days ago, so his statement is not taken out of context. I agree the second part of the sentence could me re-written. Do you have any suggestion or proposal? Rochass (talk) 21:50, 31 January 2010 (UTC)

I think this section should be deleted altogether. If we start writing down every single statement from an important figure, which doesn't have that much effect (after he was attacked for his statement, he quickly apologized and that was that), we'll cram the article with a bunch of information that is more fitting for a newspaper story than an encyclopaedia article. --Cinéma C 22:40, 31 January 2010 (UTC) Actually, his words are not well translated in english. He said that muslims "behave in a good manner when they are outnumbered", not that "they are good only when few" - which can be understood completely out of context. —Preceding unsigned comment added by 212.200.38.29 (talk) 15:49, 23 March 2010 (UTC)

External links modified

Hello fellow Wikipedians,

I have just added archive links to one external link on Patriarch Irinej of Serbia. Please take a moment to review my edit. If necessary, add {{cbignore}} after the link to keep me from modifying it. Alternatively, you can add {{nobots|deny=InternetArchiveBot}} to keep me off the page altogether. I made the following changes:

• Added archive https://web.archive.org/20100127024340/http://www.balkaninsight.com:80/en/main/news/25173/ to http://www.balkaninsight.com/en/main/news/25173/

When you have finished reviewing my changes, please set the checked parameter below to true to let others know.

Cheers.—^{cyberbot II}_{Talk to my owner:Online} 07:56, 30 January 2016 (UTC)

It's OK. Vanjagenije (talk) 00:41, 23 July 2016 (UTC)

Another fantasy title ! So-called "Patriarch of Serbia" ?

This is really incredible and its happening in the year 2016, in spite of all internet tools that are at our disposal. Why are we using fantasy titles that never existed? As I wrote in talk section on the Patriarch Pavle page, heads of Serbian Orthodox Church are called Serbian Patriarchs, not "Patriarch of Serbia" ! Such title has never existed in history and it surely does not exist now. No head of SOC was ever called "Патријарх Србије" (Patriarch of Serbia). The real title is: "Патријарх српски" (Serbian Patriarch): "Патриарх" is a noun - Patriarch, and "српски" is adjective - Serbian. Everyone can look at the Google Books for so-called title "Патријарх Србије" : just 9 (nine) hits :) And real title: Патријарх српски has 3260 hits !!! This page should have title: "Serbian Patriarch Irinej" because he is "Serbian Patriarch" and not "Patriarch of Serbia". Same goes for other Serbian Patriarchs from the foundation of the Serbian Patriarchate to the present day. So please, go to web page of Serbian Orthodox Church in English: there you have an official translation of the Constitution of SOC, look at the article no. 11 that defines the title of the patriarch as: "Archbishop of Pech, Metropolitan of Belgrade and Karlovac, and Serbian Patriarch" !!! So, there you have it: Serbian Patriarch, not "Patriarch of Serbia" !!! (http://www.spc.rs/eng/church) Sorabino (talk) 23:59, 13 July 2016 (UTC)

• @Vanjagenije: Thank you very much for fixing that problem, its OK now. Sorabino (talk) 15:38, 23 July 2016 (UTC)

External links modified

Hello fellow Wikipedians,

I have just modified 6 external links on Irinej, Serbian Patriarch. Please take a moment to review my edit. If you have any questions, or need the bot to ignore the links, or the page altogether, please visit this simple FaQ for additional information. I made the following changes:

• Added archive https://web.archive.org/web/20100203195117/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2010&mm=01&dd=28&nav_id=64834 to http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2010&mm=01&dd=28&nav_id=64834
• Added archive https://web.archive.org/web/20101220061539/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2010&mm=11&dd=15&nav_id=70920 to http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2010&mm=11&dd=15&nav_id=70920
• Added archive https://web.archive.org/web/20100202053558/http://www.b92.net/eng/news/society-article.php?yyyy=2010&mm=01&dd=26&nav_id=64769 to http://www.b92.net/eng/news/society-article.php?yyyy=2010&mm=01&dd=26&nav_id=64769
• Added archive https://web.archive.org/web/20120318095357/http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/174298/Irinej-Nema-razloga-da-se-zazire-od-Evropske-unije to http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/174298/Irinej-Nema-razloga-da-se-zazire-od-Evropske-unije
• Added archive https://web.archive.org/web/20120720175936/http://www.b92.net/eng/news/region-article.php?yyyy=2012&mm=01&dd=11&nav_id=78230 to http://www.b92.net/eng/news/region-article.php?yyyy=2012&mm=01&dd=11&nav_id=78230
• Added archive https://web.archive.org/web/20131029202922/http://www.balkans.com/open-news.php?uniquenumber=168062 to http://www.balkans.com/open-news.php?uniquenumber=168062

When you have finished reviewing my changes, you may follow the instructions on the template below to fix any issues with the URLs.

Cheers.—InternetArchiveBot (Report bug) 13:11, 16 November 2017 (UTC)

Tense for sentence with known long period in the past

• "He was the first bishop of Niš between 1975 and 2010, and then the patriarch of the Serbian Orthodox Church from 22 January 2010 succeeding Pavle, until his death."

Is it better to use "had been" here? Both actions had lasted for some longer period in the past; "between" and "from [...] until" point to lasting action, not short period for which past simple tense is used (with characteristic moment-defined adverbs "yesterday", "last year", "x time ago").

See Uses of English verb forms#Past perfect progressive (in this case, ... verb in question does not use the progressive aspect... is applicable, "had been being" is ugly, progressive aspect for "being" as a verb non-natural and/or rare [same for verb "last", at least as I can understand it as non-native speaker]).

I've got bold and changed it to:

• "He had been the first bishop of Niš between 1975 and 2010, and then the patriarch of the Serbian Orthodox Church from 22 January 2010 succeeding Pavle, until his death."

--5.43.72.55 (talk) 17:43, 21 November 2020 (UTC)

Thanks for this. Just be bold. See WP:BOLD --IndexAccount (talk) 17:59, 22 November 2020 (UTC)

Recent renaming

@Anthony Appleyard: @Veverve: Please check the #Another fantasy title ! So-called "Patriarch of Serbia" ? section above and also Category:Patriarchs of the Serbian Orthodox Church. I guess the title Irinej, Serbian Patriarch would be more appropriate (if you really need a dab)... Also, the link from WP:ITN/RD points to the dab page at the moment. 91.219.24.115 (talk) 20:50, 22 November 2020 (UTC)

Ah, it seems to be more complicated:

• First, Stephen moved it from Irinej, Serbian Patriarch to Irinej (Serbian Patriarch) with a brilliant summary "Article title"
• Then JHunterJ moved it from Irinej (Serbian Patriarch) to Irinej with summary "WP:PRECISION"
• And now Anthony Appleyard moved it from Irinej to Patriarch Irinej of Serbia per request at WP:RM/TR

Some consensus should be reached... 91.219.24.115 (talk) 21:13, 22 November 2020 (UTC)

Please feel free to request a renaming, although I believe the current title is clearer. Veverve (talk) 21:35, 22 November 2020 (UTC)

It's not clearer, it's misleading. There is no title called Patriarch of Serbia. His title literally means Serb Patriarch. Serbs everywhere, not just in Serbia. The name of the church is also misleading. Killuminator (talk) 00:23, 23 November 2020 (UTC)

Nowhere is he called "Patriarch of the Serbs" Veverve (talk) 00:51, 23 November 2020 (UTC)

I have searched various sources and could find no support for the title "Patriarch of the Serbs". As such, without support from a reliable source, I would not support a change in renaming this section of the article. Jurisdicta (talk) 03:13, 23 November 2020 (UTC)

Search the original source, article 13 section 2 of the constitution of the Serb Orthodox Church for the full title. Patrijarh srpski meaning Serb Patriarch NOT Patriarch of Serbia. Also, Patriarch of the Serbs is something you two used, not me but even that is a close translation --Killuminator (talk) 07:53, 23 November 2020 (UTC)

AP calls him "Serbian Patriarch Irinej".--Astral Leap (talk) 08:00, 23 November 2020 (UTC) sock

That's much closer but English speakers don't differentiate srpski and srbijanski, a difference a native would know. --Killuminator (talk) 08:04, 23 November 2020 (UTC)

@Killuminator: Am I right in guessing that srpski means "of all Serbs" and srbijanski means "of Serbia"? Anthony Appleyard (talk) 09:26, 23 November 2020 (UTC)

Yes. Pretty much. Srpski - anything to do with Serbs, srbijanski - anything to do with Serbia as a country or Serbia proper. --Killuminator (talk) 12:27, 23 November 2020 (UTC)

• Hi, @Anthony Appleyard: could you please justify why did you harmonise the page name with e.g. Chrysostomos II of Cyprus, Epiphanius I of Ukraine, Patriarch Theophilos III of Jerusalem, as you mentioned, and forget to follow harmonization with Pavle, Serbian Patriarch, German, Serbian Patriarch, Vikentije II, Serbian Patriarch, Gavrilo V, Serbian Patriarch etc. Thanks. Just to point out that the Irinej's page was previously moved twice on 20 November by JHunterJ and Stephen from the original title Irinej, Serbian Patriarch. Also seek a comment from @JHunterJ: here. --DragonFederal (talk) 07:00, 23 November 2020 (UTC)

  It's Serbian Patriarch, but it ought to be Serb Patriarch. People who moved the article to its current name don't know anything about the language or the people in question. --Killuminator (talk) 07:59, 23 November 2020 (UTC)

  I agree with it (Serb Patriarch). Chrysostomos II of Cyprus is the head of the Church of Cyprus, Epiphanius I of Ukraine is the head of the Orthodox Church of Ukraine, Patriarch Theophilos III of Jerusalem is the head of the Greek Orthodox Church of Jerusalem. The Anthony Appleyard's move would make sense only if Irinej was the head of the Orthodox Church of Serbia, but he wasn't. --DragonFederal (talk) 08:08, 23 November 2020 (UTC)

  @Veverve:. Could you explain your request for the page move as above? I have mistakenly put forward a question for Anthony Appleyard. Thanks. --DragonFederal (talk) 09:38, 23 November 2020 (UTC)

  @DragonFederal:@Killuminator: I requested this renaming because it was not acceptable to have the page simply titled "Irinej", and I took inspiration from the titles of the current heads of the other Eastern Orthodox Churches. Feel free to request a renaming to the official title if you have reliable sources. Veverve (talk) 10:05, 23 November 2020 (UTC)

  I'm a casual Wikipedia editors so I don't know how and where to request this. The same titled is used for his predecessors and elsewhere. This page is the aberrant one and I've given you a citation for their constitution. --Killuminator (talk) 13:40, 23 November 2020 (UTC)

@Killuminator: you can give your source and arguments at Wikipedia:Requested moves. You can also use the "XFD" option of Wikipedia:Twinkle. Veverve (talk) 14:18, 23 November 2020 (UTC)

• I believe my edit summary WP:PRECISION covers the move I executed: Irinej was a redirect to this article when it was at the title Irinej (Serbian Patriarch), which indicates that the parenthetical qualifier is not needed. -- JHunterJ (talk) 12:19, 23 November 2020 (UTC)

  @JHunterJ: this name is no acceptable; your guideline even states "On the other hand, Horowitz would not be precise enough to identify unambiguously the famous classical pianist Vladimir Horowitz." Veverve (talk) 12:28, 23 November 2020 (UTC)

  @Veverve: apparently the name I encountered was not acceptable, which is fine. If there's a better title (without parentheses), that's beside the point. Horowitz doesn't redirect to Horowitz (classical pianist), but if it did, WP:PRECISION would suggest it be moved to just Horowitz. Redirecting Irinej to any of the titles discussed here other than the one it pointed to when I encountered it is different than the situation when I moved it. -- JHunterJ (talk)

• @DragonFederal, Killuminator, in Astral Leap: User:Veverve asked for the page move, and I obeyed it. It seemed sensible. Best ask him. Anthony Appleyard (talk) 09:20, 23 November 2020 (UTC)

Oh, sorry. I would ask him than. --DragonFederal (talk) 09:38, 23 November 2020 (UTC)

The following is a closed discussion of a requested move. Please do not modify it. Subsequent comments should be made in a new section on the talk page. Editors desiring to contest the closing decision should consider a move review after discussing it on the closer's talk page. No further edits should be made to this discussion.

The result of the move request was: Consensus to move (non-admin closure) BegbertBiggs (talk) 23:22, 30 November 2020 (UTC)

D Moved Predloga:RMpmc — IVORK _Talk 23:33, 30 November 2020 (UTC)

---

Patriarch Irinej of Serbia → Irinej, Serbian Patriarch – It should be moved back to the title as it was until 19 November 2020. IndexAccount (talk) 17:26, 23 November 2020 (UTC)

• Support, Yes, I've given my reasons above. This was an ill-advised move based on a misunderstading of the title, language and culture. http://www.spc.rs/eng/church-- Here is their own constitution, on their own website, in English! Article 13 section 2. Case closed hopefully. @IndexAccount: @Veverve: Killuminator (talk) 20:33, 23 November 2020 (UTC)
• Support, more closely follows reliable sources.--Astral Leap (talk) 09:33, 24 November 2020 (UTC)
• Support Vacant0 (talk) 14:53, 24 November 2020 (UTC)
• Support Sadkσ (talk is cheap) 19:41, 24 November 2020 (UTC)
• Support In line with the titles of similar articles. Amanuensis Balkanicus (talk) 01:43, 29 November 2020 (UTC)

A Commons file used on this page or its Wikidata item has been nominated for speedy deletion

The following Wikimedia Commons file used on this page or its Wikidata item has been nominated for speedy deletion:

• Standard of the Serbian Patriarch.jpg

You can see the reason for deletion at the file description page linked above. —Community Tech bot (talk) 17:22, 30 November 2022 (UTC)

Chronology

The order is best chronologically: first the service that came before, then the next and last, when he was patriarch. This chronological order is also usually used similar in articles about popes.--Stebunik (talk) 18:46, 3 August 2026 (UTC)

Sr: Predloga:Јерарх Патријарх српски Иринеј (световно име Мирослав Гавриловић; Видова, код Чачка, 28. август 1930 — Београд, 20. новембар 2020) био је 45. врховни поглавар Српске православне цркве.

Након завршене Призренске богословије и Богословског факултета у Београду, замонашио се 1959. године. Обављао је дужност ректора Призренске богословије и управника монашке школе при манастиру Острог. Од маја 1974. године је био викарни епископ моравички и викар патријарха српског Германа. Од 1975. године је био епископ нишки.

На челу Српске православне цркве се налазио од 22. јануара 2010. године до смрти 20. новембра 2020. године.

Његово пуно име и титула гласили су: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Иринеј.

Биографија

Младост и образовање

Рођен је 28. августа 1930. године у селу Видова код Чачка, као син Здравка Гавриловића и Милијане. Приликом крштења је добио име Мирослав. Његов отац Здравко – који се бавио музиком као хармоникаш – трагично је настрадао 1936. године. Његова мајка Милијана замонашила се 1970. године и узела монашко име Нина. Била је монахиња Манастира Јовање.

Завршио је основну школу у родном селу, потом гимназију у Чачку, Призренску богословију 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. По завршеним студијама је отишао на одслужење војног рока.

Монаштво

Замонашио га је патријарх српски Герман у манастиру Раковица, који га је рукоположио у чин јерођакона (24. октобра 1959. године). У чин јеромонаха је рукоположен три дана касније на празник Свете Петке 27. октобра 1959. у Богородичиној цркви Ружици у Београдској тврђави.

Од 1959. до 1968. године је био професор Призренске богословије. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је постављен за управника Монашке школе у манастиру Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Епископ нишки

[[Датотека:Saborna crkva u Nisu - litije, vladika Irinej.jpg|мини|лево|Епископ нишки Иринеј пред Саборном црквом у Нишу, 2006. године]]

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа.

За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора, који је заседао од 21. до 28. маја 1975. године. На трон епархије нишке устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Између 2003. и 2005, као и током 2009. и 2010. године је био члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Патријарх српски

мини|десно|220п|Патријарх Иринеј у свечаној одори, 2010. године

Након смрти патријарха Павла 15. новембра 2009. године, као могући нови поглавари Српске православне цркве су се помињали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и епископ нишки Иринеј. Њих тројица су се нашла у најужем избору када је 22. јануара 2010. године Изборни сабор Српске православне цркве одлучивао о избору новог патријарха. Њихова имена су стављена у три запечаћене коверте, а оне у Свето писмо. Пошто је призван Свети дух, једну коверту је извукао архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина, а Иринејево име као новог патријарха је прочитао епископ шабачки Лаврентије.

Административно устоличење новог патријарха је одржано 23. јануара у Саборној цркви у Београду.

На дан 3. октобар 2010. године, устоличен је и у манастиру Пећкој патријаршији.

Патријарх Иринеј је живео у згради Патријаршије, а 2012. почело је реновирање резиденције на Дедињу.

Током пута у Аустралију 2016. године, парохијани Цркве Светог Георгија из Сент Олбанса у Викторији сакупили су 10.000 долара за црквену кухињу у Београду и најмлађе на Косову и Метохији. Свечаности на којој је новац сакупљен присуствовао је и Патријарх Иринеј, који је свечано дочекан 1. марта 2016. године на аеродрому у Мелбурну. У октобру 2016. посетио је Лондон где је у Катедрали Светог Павла одржао беседу. У новембру 2016. посетио је Кипарску православну цркву.

У јануару 2020. године свечано је прославио 60 година монашког, 45 година епископског и 10 година патријаршког стажа. Том приликом је представљен филм о њему.

Патријарх Иринеј је фебруара 2020. године председавао вандредним црквеним сабором у Клирвотеру на Флориди на коме је сачувано црквено јединство епархија Српске православне цркве у Америци.

Епархија канадска

Након извесних потреса, патријарх Иринеј именован је уместо смењеног епископа канадског Георгија за администратора Епархије канадске, 29. априла 2015. године. Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године.

Друге верске заједнице

Римокатоличка заједница

Као једно од кључних питања у односима са Римокатоличком црквом, постављала се могућност да папа посети Србију. Патријарх Иринеј је заступао став да у томе не види ништа лоше, али је као предуслов стављао потребу разумевања Ватикана за противљење Српске православне цркве у процесу канонизације надбискупа Алојзија Степинца, који је током Другог светског рата подржавао Независну Државу Хрватску. У сарадњи са папом Фрањом, формирана је Мешовита комисија која је заједнички приступила проучавању историјских извора о улози Степинца. Папа Фрања је 2019. године изјавио да се о овом питању посаветовао са српским патријархом и да не види чему канонизација уколико није могуће јасно утврдити истину, чиме је ово питање практично затворено за одређено време.

Јеврејска заједница

[[Датотека:Predstavnici SPC na obeležavanju 70. godišnjice Novosadske racije (8).JPG|мини|Патријарх Иринеј и рабин Исак Асиел на обележавању годишњице Новосадске рације, 2012. године]]

Патријарх Иринеј је 2012. године на Кеју жртава рације служио помен жртвама Новосадске рације из јануара 1942. године, када су мађарски окупатори под лед Дунава бацили неколико хиљада српских, јеврејских, ромских и других цивила. На обележавањима овог злочина, били су присутни Исак Асиел, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији и Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал из Јерусалима.

У београдској синагоги „Сукат Шалом” је заједно са рабином Асиелом упалио свеће на менори поводом јеврејског празника Ханука.

Исламска заједница

Одржавао је врло блиске и личне контакте са представницима Исламске заједнице Србије. Поводом смрти дугогодишњег муфтије београдског и реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије Хамдије Јусуфспахића, патријарх Иринеј је рекао:

Смрт и сахрана

На корона вирус је тестиран позитивно 4. новембра 2020. године. Преминуо је 20. новембра 2020. године у Војномедицинском центру на Карабурми, услед погоршања здравственог стања изазваног корона вирусом. Убрзо је за мјестобљуститеља (чувара патријаршијског трона) и председавајућег Светим архијерејским синодом одређен митрополит дабробосански Хризостом, као најстарији члан синода.

Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров је у телеграму саучешћа изјавио да је патријарх Иринеј значајно допринео развоју односа две државе и јачању братских веза две православне цркве и духовног јединства два народа.

[[Датотека:Гроб патријарха сербског Иринеја у храму Светог Саве у Биограду.jpg|мини|Гробно место патријарха Иринеја у Храму Светог Саве у Београду]]

Посмртни остаци патријарха Иринеја су из Војномедицинског центра на Карабурми пренети у патријаршијски двор, 20. новембра око 17 часова. Сутрадан, на Аранђеловдан 21. новембра у 08.30 часова, припадници Гарде Војске Србије су пренели ковчег са посмртним остацима патријарха у Саборну цркву, где је помен служио митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида и нишког Арсенија у присуству епископа ремезијанског Стефана. Потом је служена света заупокојена литургија, којој је присуствовао још митрополит загребачко-љубљански Порфирије. У поподневним часовима је ковчег изнет из цркве и возилима кренуо ка Храму Светог Саве у који су га унели гардисти.

У Храму Светог Саве је 22. новембра 2020. године, служена света заупокојена литургија. Чинодејствовао је председавајући Светим архијерејским синодом митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење митрополита волоколамског Илариона из Московске патријаршије, митрополита бориспољског и броварског Антонија из Украјинске православне цркве Московске патријаршије, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида, нишког Арсенија, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, тимочког Илариона, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, у присуству епископа диселдорфског и немачког Григорија, епископа ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. Током литургије је беседио епископ бачки Иринеј:

Након литургије је служено опело, а потом су уследиле опроштајне беседе. Први је говорио митрополит дабробосански Хризостом:

Митрополит волоколомски Иларион, предсједник Одсека спољних црквених веза Руске православне цркве, викар је патријарха московског и све Русије и стални члан Светог синода, опростио се од патријарха Иринеја речима:

Протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве Светог арханђела Михаила у Београду, говорио је у име свештеника Архиепископије београдско-карловачке, епархије нишке и ученика патријарха Иринеја из Призренске богословије:

Српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик је рекао да је патријарх Иринеј волео да дође у Републику Српску и Бањалуку:

На крају је говорио Александар Вучић, председник Републике Србије се присутнима обратио на крају и присетио заједничког рада са патријархом:

По завршеним опроштајним говорима, припадници Гарде Војске Србије су пренели ковчег и положили у крипту Храма Светог Саве.

Патријарховој сахрани су, поред поменутих, присуствовали: председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић, српски политичари из Црне Горе - Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Марко Милачић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, Филип и Даница Карађорђевић, адвокат Тома Фила, апостолски нунције у Београду надбискуп Суријани Лучијано, надбискуп београдски Станислав Хочевар, муфтија београдски и војни Мустафа еф. Јусуфспахић, бискуп Словачке евангеличке а.в. цркве у Србији Јарослав Јаворњик...Predloga:Чињеница

Ставови

Косово и Метохија

Према патријарху Иринеју једини споразум који Српска православна црква прихвата је онај у којем су Косово и Метохија део Србије. То је образложио овим речима: То је апсолутно став Цркве и ту се ништа није променило. А надаље ћемо видети у ком правцу иду преговори између српске и албанске стране и уколико уследи позив, придружићемо се преговорима о Косову. Ако нас неко позове и пружи нам шансу, придружићемо се разговорима о Косову. У супротном, сигурно ћемо пратити како се одвија процес. Ја лично, као и Црква, подржавамо идеју нормализације односа између Албанаца и Срба...јер треба успоставити добар однос између та два народа.

Хомосексуалност

Иринеј се противио одржавању Београдске параде поноса заказане за октобар 2011. и позвао надлежне органе да се она не одржи. У поруци објављеној на сајту Српске православне цркве поручио је: „Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ парадом срама којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.“ Учеснике параде окарактерисао је као „једну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.“

[[Датотека:Vladimir Putin in Serbia March 2011-39.jpeg|мини|десно|195п|Председник Руске Федерације Владимир Путин и патријарх Иринеј испред Храма Светог Саве у Београду, 2011. године]]

Русија

Патријарх Иринеј је у више наврата био домаћин руским државним делегацијама у посети Србији. Приликом једнодневне посете Београду 23. марта 2011. године, председник Руске Федерације Владимир Путин се састао са патријархом Иринејом, који му је уручио Орден Светог Саве првог степена, раније додељен од Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

У Храму Светог Саве у Београду је 20. октобра 2017. године био домаћин министру одбране Руске Федерације генералу Сергеју Шојгуу. Министар Шојгу је тада симболично уградио једну коцкицу мозаика.

Дана 18. јуна 2020. године, патријарх се у патријаршијском двору у Београду састао са министром иностраних послова Руске Федерације Сергејем Лавровом.

Приликом посете цркви Светих апостола Петра и Павла код Јауских врата при Подворју Српске православне цркве у Москви 2. фебруара 2019. године, патријарх Иринеј је изјавио: Predloga:Цитат

Обнова монархије

[[Датотека:Patrijarh Irinej i princ Aleksandar Karađorđević u Lazarici, Beograd, Vidovdan 2019.JPG|мини|Александар Карађорђевић и патријарх Иринеј, 2019. године|200x200п]]

Патријарх Иринеј је био пријатељ Александра Карађорђевића и залагао се за обнову монархије у Србији.

У Саборној цркви у Београду је 7. октобра 2017. године венчао Филипа Карађорђевића (средњег сина Александра Карађорђевића) и Даницу Маринковић. У част рођења њиховог сина Стефана, 25. фебруара 2018. године, звонила су звона Храма Светог Саве у Београду.

Патријарх је 25. децембра 2018. године у дворској капели Светог Андреја Првозваног у Дворском комплексу на Дедињу, крстио Стефана Карађорђевића.

Признања

мини|Мозаик са ликом патријарха Иринеја у храму Светог Саве у Београду [[Датотека:Wiki.Niš foto Saborna crkva (Niš) 121.jpg|мини|лево|Споменик у порти Саборне цркве у Нишу]]

Добитник је Повеље Удружења књижевника Србије која му је уручена 25. јануара 2012.

Патријарх је 9. октобра 2011. боравио у модричком насељу Вишњик и том приликом служио свету архијерејску литургију и освештао новоизграђени Цркву Покрова Пресвете Богородице. Током свечаности, председник Републике Српске Милорад Додик га је одликовао Орденом Републике Српске на ленти.

Његова Светост је од стране Принца Давита Багратион-Мухранског Батонишвилија од Грузије, 15. децембра 2011, одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа:

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 13. децембра 2013. године, на дан славе Краљевског дома Карађорђевића, одликовао Његову Светост Патријарха Српског господина Иринеја, краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро.

Почасни је грађанин Земуна.

Дана 11. септембра 2015. годину му је уручен почасни докторат Академије Светог Владимира у Њујорку. 9. октобра 2016. добио је орден Светог владике Николаја који додељује епархија шабачка. Добио је 23. маја 2018. награду Међународног фонда јединства православних народа у Москви.

Априла 2023. подигнут му је споменик у порти Саборне цркве у Нишу.

Одликовања

• 50x50п Орден грузијског орла, династија Багратиони (15. децембар 2011)
• 50x50п Орден Карађорђеве звезде првог реда, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (13. децембар 2013)
• 50x50п Орден владике Николаја
• 50x50п Орден Републике Српске на ленти

Награде

• 2011: Награда Браћа Карић

Види још

• Црква Успења Пресвете Богородице у Видови
• Споменик Патријарху српском Иринеју
• Крипта Храма Светог Саве

Литература

• »Биографија на -{www.spc.rs}-«. Arhivirano 25. januar 2010 na spletnih straneh Wayback Machine.
• Биографија на -{rian.ru}-

Спољашње везе

• »Патријарх српски Иринеј на сајту Саборне цркве«. Arhivirano 20. januar 2013 na spletnih straneh Wayback Machine.
• Устоличен његова светост патријарх српски Иринеј („Политика“, 3. октобар 2010)
• Патријарх Иринеј - интервју („Вечерње новости“, 6. април 2011)
• Од данас Београђанин („Политика“, 7. август 2011)
• Патријарх српски Иринеј - интервју („Вечерње новости“, 19. април 2014)
• Сачували смо веру, језик, културу и државу - интервју („Политика”, 29. септембар 2019)
• Документарни филм о Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју
• »Патријарх Иринеј: Страх је велик и оправдан (СПЦ)«. 20. април 2020. {{navedi splet}}: Preveri datumske vrednosti v: |date= (pomoč) Arhivirano 22. april 2020 na spletnih straneh Wayback Machine.

Hr; Predloga:Infookvir političar

Patrijarh srpski Irinej (rođen kao Miroslav Gavrilović; Vidova pokraj Čačka, 28. kolovoza 1930. – Beograd, 20. studenoga 2020.), 45. arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski.

Životopis

[[Datoteka:Jesse_Flis,_Bishop_Georgije,_Jean_Chrétien_and_Patriarch_Pavle.jpg|thumb|left|200px|Jesse Flis zastupnik kanadskog parlamenta, vladika kanadski Georgije, kanadski predsjednik vlade Jean Chrétien, patrijarh Pavle i vladika niški Irinej – današnji patrijarh Irinej, Ottawa, Kanada 1994.]]

Rođen je kao Miroslav Gavrilović 1930. godine u selu Vidova kod Čačka. Završio je osnovnu školu u rodnom selu, gimnaziju u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a zatim Bogoslovski fakultet Sveučilišta u Beogradu. Zamonašen je u manastiru Rakovici 1959. godine. Zaredio ga je tadašnji German (patrijarh srpski), koji ga je rukopoložio u čin jerođakona i jeromonaha, 24. i 27. listopada 1959. godine.

Bio je profesor Prizrenske Bogoslovije od 1959. do 1968. godine. Završio je postdiplomske studije u Ateni, gdje je otišao školske 1962/63. godine. Poslije toga je bio postavljen za upravitelja monaške škole u manastiru Ostrog. Ponovo je bio profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu 1971. – 1974. godine.

Svibnja 1974. izabran je za episkopa Moravičkog, vikara patrijarha Germana. Za episkopa Niškog izabran je na zasjedanju Svetog arhijerejskog sabora od 21. do 28. svibnja 1975. godine. Na tron episkopa niške eparhije ustoličen je u Sabornoj crkvi u Nišu 15. lipnja 1975. godine.

Bio je više puta član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne Crkve. Dana 22. siječnja 2010. godine odlukom Izbornog sabora Srpske pravoslavne crkve izabran za patrijarha srpskog.

Preminuo je 20. studenoga 2020. na vojnoj bolnici u Beogradu, nakon što se prethodno zarazio covidom 19.

Kontroverze

U procesu kanonizacije Alojzije Stepinca, oštro se zalagao za prekid kanonizacije nazivajući ga "ustaški vikarom", zajedno s predsjednikom Tomislavom Nikolićem i predsjednikom vlade Aleksandrom Vučićem. U svoja dva pisma papi Franji, negirao je dokazane povijesne činjenice, prema kojima je Stepinac spašavao Srbe i Židove tijekom Drugog svjetskog rata. Također, nazvao ga je nacističkim suradnikom koji "nije učinio ništa da zaštiti srpski narod u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj." Nitko od članova Srpske pravoslavne crkve nije osudio njegovo iskrivljavanje povijesti, dapače, svi mediji u Srbiji su ga pohvalili i ohrabrili u tome.

U svojoj božićnoj poslanici u siječnju 2017. godine pozvao je na život u međusobnoj bratskoj ljubavi i pozvao na ekumenizam, ali istovremeno poručio je i Dok je Srba, bit će i Kosova!, negirajući time kosovsku neovisnost i državni integritet. U nastavku je nacionalistički izjavio Kosovo je duša Srbinova!, i Zato će Kosovo i Metohija biti i ostati naša zemlja, jer su tu naša Golgota i naš Jeruzalem! U poslanici je pozvao na molitvu za ujedinjene Srbije, misleći na ostvarenje Velike Srbije, zbog čega su ga hvalili svi srpski mediji, dok međunarodna zajednica nije reagirala.

Krajem listopada 2017. izjavio je kako je "srpsko stradanje [u 20. stoljeću] nadmašilo stradanja armenskog i židovskog naroda" te kako su "Hrvati jedini narod koji je imao dječje logore" nadodavši kako je "kroz jasenovačke logore prošlo 50 000 djece, čiji se plač čuo do Zagreba."

Međutim, patrijarh srpski Irinej Gavrilović nije krio namjere podrške ni prema secenionističkoj politici bh. entiteta Republika Srpskla. Tako je prilikom posjete Banjoj Luci bosanskohercegovačkog političara srpskog podrijetla Milorad Dodika nazvao predsjednikom "najnovije srpske države" misleći na bosanskohercegovački entitet Republika Srpska. Za isti entitet je rekao da je nastao "Božijoj pravdi i istini". Na ovu izjavu je reagirao vrhobosanski nadbiskup kardinal Vinko Puljić, koji je u svome pismu podsjetio patrijarha srpskog da Republika Srpska nije nastala na Božijoj pravdi nego na zločinu, te mu još jednom ukazao na to, da je s područja koji obuhvata entitet Republika Srpska protjerano iz svojih domova 140.000 katolika, a da danas na tom istom području živi samo 10.000 katoličkih vjernika.

Patrijarh srpski se na ovim izjavama nije zaustavio, nego je potom izjavio: "Mi znamo šta je otprilike filozofija i psihologija islama. Oni kada su u manjem broju umiju da se ponašaju i da budu korektni. Kada postanu ravni po broju, onda oni već dižu glavu, a kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak ili da se isele ili da se priđe njima.". Za genocid u Srebrenici patrijarh srpski Irinej je tvrdio da su Bošnjaci planirali genocid, a Amerikanci bombardovali Srbe. Na račun ukopanih žrtava srebreničkog genocida u Potočarima tvrdio je: "U Potočarima sahranjeno više od 50% vojnika koji su stradali u borbama u i oko Srebrenice, što govori da su Potočari, koje pokušavaju predstaviti kao groblje žrtava zločina u Srebrenici, u suštini vojno groblje", nastavio je tvrditi poglavar Srpske pravoslavne crkve. Često je promovirao ideju Velike Srbije, a jednom je u Novom Pazaru izjavio da "gdje god žive Srbi, to je Srbija, bilo u Bosni, bilo u Vojvodini, Crnoj Gori ili drugim mjestima". Patrijarh Irinej govorio je kako je nepravda što se u Hagu sudi samo srpskim generalima, a što se svi ostali puštaju na slobodu. Presudu Ratku Mladiću na kaznu doživotnog zatvora ocijenio je kao sasvim očekivanu i rekao da su to vražija djela koja rade svjetski moćnici.

Patrijarh srpski Irinej Gavrilović promovirao ideju Velike Srbije porukom: "Gde god živeli Srbi to je Srbija, bilo u Bosni, bilo u Vojvodini, Crnoj Gori ili drugim mestima. U Novom Pazaru patrijah srpski se s govornice otvoreno ismijavao i podrugljivo govorio kako samo bošnjački predci znaju zašto su promijenili vjeru - "Svi su oni potomci Savini".

Vanjske poveznice

• Životopis na www.nis.co.yu Predloga:Sr
• http://www.spcportal.org/index.php?pg=1278&lang=srl Arhivirano 25. siječnja 2010. na Wayback Machine.
• Životopis na www.spc.rs Predloga:Sr Arhivirano 25. siječnja 2010. na Wayback Machine.
• Episkop Irinej (Gavrilović) tri desetljeća na čelu Eparhije niške („Pravoslavlje“, br. 930, 15 prosinca 2005.) Arhivirano 25. siječnja 2010. na Wayback Machine.

Za druge pomene glej Pavel.

Njegova svetost Pavel patriarh srbski
pokojni beograjsko-karlovški nadškof
Patriarh Pavel oktobra 1992
Domače ime	Gojko Stojčević
Cerkev	Srbska pravoslavna Cerkev
Nadškofija	Beograjsko-karlovška
Izvoljen	1. december 1990 (izvoljen)
Začetek službovanja	2. december 1990 (umeščen v "Saborni crkvi" v Beogradu)
Konec službovanja	15. november 2009 (umrl)
Predhodnik	German
Naslednik	Irenej
Redovi
Duhovniško posvečenje	1954
Škofovsko posvečenje	1957
Osebni podatki
Rojstvo	Gojko Stojčević (1914-09-11)11. september 1914 Kućanci, Troena kraljevina Hrvaška-Slavonija-Dalmacija, Avstro-Ogrska danes: Hrvaška)
Smrt	15. november 2009 (2009-11-15) (95 let) Beograd, Srbija
Pokopan	Beograd Rakovica
Narodnost	Srb
Vera	pravoslavec
Starši	Stevan Okrajnov, kmet Ana Stojčević, gospodinja
Poklic	akademik
Alma mater	Univerza v Beogradu Pravoslavna teološka fakulteta v Beogradu Univerza v Atenah
Insignije
Grb osebe Stebunik/peskovnik70 - Irenej Gavrilović

Pavel Stojčević ali patriarh Pavel (srbsko Павле/Pavle, latinsko Paulus, angleško Paul; rojen kot Gojko Stojčević srbsko Гојко Стојчевић/Gojko Stojčević); * 11. september 1914 Kućanci Troena Kraljevina Hrvaška-Slavonija-Dalmacija, Avstro-Ogrska, danes: Hrvaška; † 15. november 2009 Beograd, Srbija) je bil pravoslavni menih, škof in patriarh ter poglavar Srbske pravoslavne Cerkve od 1990 do 2009.

Njegov celotni uradni cerkveni naziv se je glasil:

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман (cirilica)
Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin German (latinica)
"Njegova svetost nadškof peški, metropolit beograjsko-karlovški in patriarh srbski, gospod German" (slovensko).

Pred smrtjo je bil najstarejši živeči verski poglavar vzhodnega pravoslavja. Zaradi slabega zdravja je nazadnje bival na Vojaško-medicinski akademiji v Beogradu, njegove dolžnosti pa je opravljal črnogorsko-primorski škof Amfilohij.

Življenjepis

Poreklo in mladost

Pavel se je rodil kot Gojko Stojčević 11. septembra 1914 v vasi Kućanci blizu Magadenovca v okraju Donjega Miholjca, takratnem delu Avstro-Ogrske, danes Hrvaške. Razlog, da patriarh Pavle nosi materin priimek, je verjetno v tem, da zaradi očetovega odhoda v Ameriko in njegove večletne odsotnosti Ana Stojčević in Stevan Okrajnov nista sklenila cerkvene poroke. Pri otrocih, rojenih zunaj zakonske zveze, je bila takrat cerkvena praksa, da so jih vpisovali po materinem priimku; očetovega imena večkrat niso niti zabeležili. Poleg tega sta se Gojko in Dušan rodila med prvo svetovno vojno, kar je nedvomno vplivalo na cerkveno življenje in možnosti za poroko, k čemur je prispevala svoje tudi splošna revščina in očetova bolezen. Sinek je bil tako slaboten, da so mu že prižgali in držali svečo misleč, da je umrl — a je vendarle preživel.

V otroštvu je izgubil oba starša; oče Stevan se je okužil z jetiko na delu v Ameriki in je kmalu po prihodu domov po rojstvu mlajšega sina Dušana umrl, ko je bil Gojko star tri leta. Znano je torej, da je Stevan odšel s trebuhom za kruhom v ZDA. Edini Stevan iz vasi Kućanci, ki je v tistih letih odšel v Ameriko, pa se ni pisal Stojčević, ampak Okrajnov. Stevan Okrajnov je na Ellis Island blizu New Yorka prispel 28. marca 1910. Takrat je bil star 28 let in navedeno je bilo, da je bil neporočen, tj. samski. Radovedni časnikarji "Porekla" so z zanesljivostjo ugotovili, da je prav ta Stevan Okrajnov oče patriarha Pavla. Patriarhov dedek po očetovi strani se je imenoval Nikola, babica pa Draginja. Poleg Stevana sta imela še sina Lazarja ter hčerke Senko, Stevko in Stazo.

Nekaj časa je po moževi smrti mati Ana sama skrbela zanj in za brata; nato pa se je "preudala", tj. ponovno poročila z vdovcem, rodila dve hčerki, Ljubo in Vido in nato še mlada umrla na porodu tretje hčerke. Tako je njega in brata vzgajala stara mama Draginja in teta po očetovi strani Senka, ki jo je imel zelo rad.

Že kot dečka v rodni Slavoniji so opazili njegovo lepo petje; zato so ga imenovali „Pjevalica“, tj. „Pevček“. Med študijem je bil tajnik Študentskega zbora Pravoslavne teološke fakultete v Beogradu. In tudi pozneje, ko je postal menih, je bil kor v hramu Pavlov priljubljen prostor.

Nadaljnje šolanje

Štirirazredno ljudsko šolo je končal v domači vasi. V Samostanu Orahovici se je med poletnimi počitnicami pripravljal na nadaljnje šolanje. Po končani osnovni šoli je od 1925 do 1929 obiskoval nižjo gimnazijo v Tuzli. V isti klopi je sedel skupaj s pisateljem Mešom Selimovićem, česar se je rad spominjal še na stara leta:

U istoj klupi sa muslimanom

V isti klopi z muslimanom

»Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je strane bio musliman Meša, a sa leve jedan Hrvat. Ja sam bio u sredini. Tako da smo živeli, što se kaže, kao braća, kao svoji… Tada se to nije tako osećalo jer se videlo da su vremena teška i da idu još gora. Tako su te razlike i nacionalne i ove druge bile neprimećujuće. Sad se suviše ističe ponekada nacionalnost i vera. A onda je bilo drugčije: bili smo drugovi školski, u istoj klupi smo sedeli Srbin, Hrvat i musliman.«

»Sedel sem v prvi klopi. Na moji desni je bil musliman Meša, na levi pa neki Hrvat. Jaz sem bil v sredini. Tako smo živeli, kot pravijo, kot bratje, kot svoji... Takrat se to ni tako občutilo, ker se je videlo, da so časi težki in da prihajajo še hujši. Tako so bile te razlike, tako narodnostne kot tiste druge, neopazne. Zdaj včasih preveč poudarjajo narodnost in vero. A takrat je bilo drugače: bili smo šolski tovariši: v isti klopi smo sedeli Srb, Hrvat in Bošnjak.«

Tam je zanj skrbel stric, ki ga je sprejel v svojo revno in številno družino, ki je štela osem otrok.

"Živeli smo na obrobju Tuzle, moj stric je bil strog, a pravičen; izobraževal je vse svoje otroke in mene, vsi so diplomirali na univerzi, nekateri pa so celo doktorirali," - je zapisano v Janjićevi knjigi "Bodimo ljudje" iz 2006, ki govori o patriarhovem življenju, delovanju in mišljenju.

Ob njegovem pogrebu 20. novembra 2009 se je zvedelo, da so se "poleg potomcev patriarhovega lastnega brata Dušana od njega poslovili tudi potomci njegovega bratranca Lazarja Okrajnova, železniškega uradnika, s katerim je patriarh živel v zgodnji mladosti med študijem v Tuzli pred drugo svetovno vojno." Zanimiv je podatek, da je patriarh Pavel redno praznoval kot krstno slavo Lazarjevo soboto, kar je še en dokaz, da je bil po očetovi strani iz družine Okrajnov; materina družina, Stojčevići, namreč praznujejo slavo sv. Janeza.

Gojko je oboževal šolske predmete, pri katerih ni poudarek na spominu, kot sta fizika in matematika, ter dosegal odlične rede; iz verouka pa je imel le dvojko. Kljub temu se je vseeno odločil nadaljevati šolanje v semenišču, na kar so najbolj vplivali sorodniki. Semenišče v Sarajevu je obiskoval od 1930 do 1936. Tudi tukaj so občudovali njegovo izredno lepo petje, kar ga je spremljalo do konca življenja.

Po končanem semenišču se je vpisal na Univerzo v Beogradu, kjer je vzporedno študiral teologijo in medicino. Medicino je študiral dve leti, nato pa jo je opustil; leta 1942 je diplomiral iz teologije. Med drugo svetovno vojno je izgubil brata, sam pa se je zatekel v Samostan sv. Trojice v Ovčarju.

1944 je bil zaposlen kot učitelj in vzgojitelj v domu za begunce v Bosni v Banji Koviljači. Ko so se nekega dne otroci kopali v reki, se je en deček začel utapljati in Gojko je skočil v ledonomrzlo vodo, da bi ga rešil, a se pri tem tako hudo prehladil da je zbolel na pljučih — vendar ni imel kaverne. Zdravniki pa so mu, ugotovivši takrat še neozdravljivo jetiko, napovedali le še tri mesece življenja. Nato je odšel v Samostan Vujan, kjer je nekaj časa živel ločeno od drugih menihov in mu je uspelo premagati bolezen. V zahvalo je izrezljal in samostanu podaril lesen križ.

Po vojni je delal v Beogradu kot gradbeni delavec, a je zaradi slabega zdravja leta 1946 odšel v samostan Blagoveštenje v Ovčarju, kjer je napravil meniške zaobljube kot Pavel. Med letoma 1949 in 1955 je v tem samostanu služil kot hierodiakon, pozneje pa v Samostanu Rača. Leta 1954 je bil Pavle posvečen v duhovnika. Istega leta je bil povišan v protosindžela, leta 1957 pa v arhimandrita.

Med letoma 1955 in 1957 je Pavel odšel na podiplomski študij na Teološko fakulteto Atenske univerze v Grčiji, kjer je doktoriral iz Nove zaveze in bogoslužja. Grki so tedaj še arhimandrita tako cenili, da so dali o njem nekemu srbskemu cerkvenemu dostojanstveniku takole spričevalo: "Če bi imela naša grška Cerkev pet duhovnikov, kot je vaš Pavel, se ne bi bala za svojo prihodnost, ampak bi bila najmočnejša Cerkev na svetu."

Raško-prizrenski škof

Po vrnitvi iz Grčije je bil leta 1957 izvoljen za raško-prizrenskega škofa; bil je tako ponižen, da celo v njegovem lastnem samostanu sobratje dolgo niso vedeli, da je bil izvoljen za škofa. Na tem sedežu je stoloval kar 33 let. V tem času je kljub nenaklonjenim ateističnim okoliščinam zgradil številne nove cerkve in pomagal pri obnavljanju starih. Veliko časa je preživel na potovanjih in srečanjih z verniki svoje škofije.

Med Kosovsko vojno je bilo Prizrensko bogoslovje sv. Cirila in Metoda preseljeno v Niš, sedež Raško-prizrenske škofijje pa iz Peći v Samostan Gračanico.

Kot raško-prizrenski škof je pričal v Združenih narodih o težavah kosovskih Srbov.

Srbski patriarh

Prve večstrankarske volitve in demonstracije

Po 34 letih bivanja na Kosovu je bil Pavel 1. decembra 1990 izvoljen za srbskega patriarha, ki je nasledil bolnega patriarha Germana, in se preselil v Beograd. Za patriarha je bil ustoličen 2. decembra 1990 v katedrali svetega nadangela Mihaela v Beogradu, 22. maja 1994 pa na starodavnem sedežu Srbske pravoslavne Cerkve samostanu Peškega patriarhata. Šest dni po njegovi izvolitvi so bile v Srbiji prve povojne kolikor toliko demokratične večstrankarske parlamentarne volitve, na katerih je na oblast prišla Socialistična partija Srbije pod vodstvom Slobodana Miloševića.

Sprva so bili odnosi med Cerkvijo in vlado dobri, a so se zaradi jugoslovanskih vojn in nenehne krize v Srbiji postopoma slabšali. Pavel je imel povezave z družino Karić in se je večkrat srečeval z Miloševićem in njegovo ženo Miro Marković, pa tudi z voditelji opozicije. Leta 1993 je napisal pismo Miloševiću, v katerem ga je pozval, naj iz zapora izpusti Vuka Draškovića.

Izid volitev v Srbiji 1990

Zap.št.	Kandidat	Emblem	Stranka	Glasov	%
1	Slobodan Milošević		Socijalistička partija Srbije (SPS — Socialistična stranka Srbije)	3.285.799	67,71
2	Vuk Drašković		Srpski pokret obnove (SPO — Srbsko obnovitveno gibanje)	824.674	16,99
3	Ivan Đurić Иван Ђурић		СРСЈС и УДЈДИ (SRSJS in UDJDI)	277.398	5,72
4	Sulejman Ugljanin		Stranka demokratske akcije (SDA — Stranka demokratične akcije)	109.459	2,26
5	Vojislav Šešelj		Srpska radikalna stranka (SRS — Srbska korenita stranka)	96.277	1,98

Demonstracije 9. marca 1991

9. marca 1991 so v Beogradu izbruhnile množične demonstracije, ki so se jih udeležili tudi študentje, ki so prek Brankovega mosta množično prišli iz Študentskega naselja v Novem Beogradu. To so bile del vstaje, ki jo je vodila opozicija vladajoči stranki Slobodana Miloševića pod vodstvom Vuka Drađkovića. Z demonstranti se je spopadla policija, nastopila pa je tudi Jugoslovanska ljudska armada in je bilo tudi smrtnih žrtev: po eden na strani študentov in po eden na strani policije, kakor tudi čez 200 ranjenih.

Miloševičeva Socialistična stranka Srbije (Socijalistička partija Srbije SPS) je kot odmev na dogodke v središču Beograda 11. marca 1991 na Ušću ob ustju Save in Donave v Novem Beogradu priredila protishod pod naslovom "Za obrambo republike, za ustavnost, svobodo in demokracijo". Ves mestni promet je bil že med delovnim časom brezplačno usmerjen na prizorišče, kjer so govorniki žalili demonstrante kot morilce, fašiste, ustaše in pozivali na obračunavanje z Vukom. Dušan Matković je ozmerjal študente s huligani in pozval udeležence, naj se z njimi obračunajo. Milošević je v jeku protestov odhitel do Patrijaršije in prosil patriarha Pavla, naj vendarle posreduje, kar je on tudi sprejel, "da ne bude krvi" ("da ne bo krvi"); ko je spregovoril študentom na Terazijah, ni žel ravno odobravanja, kar je navedeno v oklepajih; mnogi od udeležencev so bili nad njim razočarani, saj so pričakovali, da jih bo podprl v protikomunističnem gibanju, za katero so si predstavljali, da se bo končalo s padcem komunizma kot nedavno tega v Bukarešti (1989) in drugih državah Vzhodnega bloka::

Patrijarh Pavle traži razilazak

Patriarh Pavel zahteva razhod

Deco Svetog Save i predaka naših! Dolazim vam sa trona Svetog Save da vas zamolim kolenom, preklonom, u interesu svega našeg roda, imajući u vidu opšti interes u ovako teškim prilikama i nevoljama našeg naroda. Molim vas u ime crkve Svetosavske Pravoslavne; molim vas da se u opštem interesu danas u miru raziđemo. (Uaaa!) Poći ću i na onu drugu stranu da ih isto kolenom preklonom molim da u opštem interesu u ovako teškim prilikama da se u miru raziđemo. (Izdaja!).

Otroci svetega Sava in naših prednikov! Prihajam k vam s prestola svetega Sava, da vas prosim na kolenih, s priklonom, zaradi koristi vsega našega rodu, upoštevajoč splošno dobro v tako težkih okoliščinah in težavah našega ljudstva. Prosim vas v imenu Svetosavske pravoslavne Cerkve; prosim vas, da se danes v skupnem interesu razidemo v miru. (Vau!) Šel bom tudi na tisto drugo stran, da jih prav tako na kolenih in s priklonom zaprosim, naj se v skupnem interesu v tako težkih prilikah razidemo v miru. (Izdajstvo!).

Po nagovoru študentom v središču Starega Beograda — z namenom, da izpolni svojo dolžnost in poskrbi za zveličanje svoje duše — se je srbski patriarh Pavel odpravil na Ušće, da bi nagovoril Slobove podpornike; aktivisti SPS pa so se razkropili, še preden jih je patriarh lahko dosegel.

Demonstracije so se končale šele po nekaj dneh; v znamenje popuščanja je vlada izpustila iz zapora Draškovića in njegove somišljenike; ni pa omilila svoje nacionalistično-hujskaške politike, kar je v juniju pripeljalo tudi do napada JNA na Slovenijo ter posledično do Slovenske osamosvojitvene vojne, kakor v nadaljevanju tudi do krvavega Razpada Jugoslavije.

Med jugoslovanskimi vojnami

Patriarh Pavel v Samostanu Voljavči (leta 2005)

Med jugoslovanskimi vojnami sta patriarh in SPC podpirala voditelje bosanskih Srbov (v Republiki Srbski) in hrvaških Srbov (v Republiki Srbski Krajini). Patriarh Pavel je bil zaradi svojih stališč med temi vojnami deležen ostrih kritik. Številni Bošnjaki, Hrvati in mnogi zgodovinarji so Srbsko pravoslavno cerkev imeli za hujskaško silo srbskega nacionalizma.

Patriarh Pavel se je na začetku svoje službe popolnoma poistovetil s to množično blaznostjo in je obiskal od srbskih vstajnikov zasedeni mesti hrvaški Knin in bosanske Pale, medtem ko so srbske čete oblegale in "etnično čistile" Goražde. Srečeval se je z voditeljem srbskih polvojaških tolp Arkanom, za katerega je trdil, da je upravičeno storil svoja dejanja, in mu podaril podpisano ikono svetega Nikolaja; Arkan pa se je imel za ljubljenca patriarha Pavla in je patriarha imel za svojega "poveljnika", pri čemer je izjavljal, da "se boriva za najino vero, Srbsko pravoslavno Cerkev".

13. decembra 1991 je patriarh Pavel poslal vsem srbskim pravoslavnim cerkvam pismo, v katerem je pozval k zaščiti hrvaških Srbov pred "hrvaškim neofašističnim režimom - naslednikom ustašev, ki da so v drugi svetovni vojni pobili 700.000 pravoslavnih Srbov".Republiko Hrvaško je odkrito označil za "novo Neodvisno državo Hrvaško" in vojno opravičeval kot "pravično".

Med bosansko vojno je patriarh Pavel podpiral predsednika Republike Srbske Radovana Karadžiča pri njegovi zavrnitvi Vance-Owenovega mirovnega načrta in podpiral Karadžića v njegovih trditvah, da ni bilo srbskih taborišč za posilstva, v katerih bi bile zadrževane muslimanske ženske, vendar je za isto obtoževal bosanske muslimane in Hrvate. Maja 1993 je Pavle prejel pismo Karadžića, v katerem se mu je zahvalil za "nasvete in podporo" v "pravičnem boju" bosanskih Srbov. Karadžić je Srbsko pravoslavno cerkev imel za "edino duhovno silo, ki je sposobna združiti srbski narod ne glede na meje". Leta 1994 je patriarh Pavle zagovarjal mit, da so v Bosni in Hercegovini domačini Srbi in da so Bošnjaki tja prispeli šele s prihodom Turkov. Obstaja fotografija iz tega časa, na kateri vojni zločinec Karadžič poljublja roko patriarhu Pavlu.

Ko je hrvaška vojska v Operaciji Gusar začela 22. januarja 1993 osvobajanje Masleniškega mosta ter tako povezala zopet severno Hrvaško z Južno, je patriarh Pavel takoj poslal nujno pismo vsem patriarhom in tudi papežu Janezu Pavlu Velikemu, naj posredujejo, češ da "Hrvatje koljejo Srbe".

Ko je ta ista vojska v Operaciji Blisk 1. maja 1995 zahodno Slavonijo vračala pod hrvaški nadzor, je nujno poklical Slobodana Miloševića in ga vprašal, ali bo branil srbske "brate v stiski". 31. julija 1995 je skupaj z Ratkom Mladićem odpotoval v Knin, prestolnico Krajine, da bi uporniškim Srbom zagotovil vojaško, moralno in versko podporo. Kljub temu pa je Republika Krajina doživela poraz ter je prenehala obstajati le tri mesece pozneje, po štiridnevni Operaciji Nevihta.

Septembra 1997 je patriarh Pavle podpisal deklaracijo naslovljeno Varnostnemu svetu Združenih narodov, v kateri je zahteval prekinitev kazenskega postopka proti Karadžiću pred haškim sodiščem. Patriarh Pavle je pozval Beograd, naj Karadžića in Mladića, obtoženih vojnih zločinov, ne izroči Mednarodnemu sodišču za vojne zločine na območju nekdanje Jugoslavije . Skupaj z drugimi iredentističnimi izobraženci je podpisal tudi izjavo, v kateri je zahteval njuno pomilostitev.

Leta 1998 je patriarha Pavla v Zagreb povabil katoliški nadškof Josip Bozanić na mirovne pogovore; več vodilnih članov hrvaških strank in krščanskih skupin mu je takrat očitalo medvojno vlogo njega in Srbske pravoslavne cerkve pri hrvaških uporniških Srbih.

Po začetku napotitve Nata na Kosovo junija 1999 so specialne enote norveških vojakov spremljale patriarha Pavla iz Prištine v samostan Pećka patriarhija in sicer kmalu po srbskih grozodejstvih na zadevnem območju ocenjena; ta obisk so kosovski Albanci smatrali za izzivanje in spremstvo je med potjo bilo večkrat napadeno.

Zadnja leta

Patriarh Pavel na posvetitvi Cerkve sv. Cirila in Metoda v Ljubljani (Slovenija, 2005)

Ustanovljena so bila tri nova semenišča: na Cetinju (1992), v Kragujevcu (2000) in v Foči (2001).

Med svojim patrijarševanjem je ozdravil razkol s protikomunistično "Svobodno srbsko pravoslavno Cerkvijo" v Ameriki, kamor je osebno odpotoval. Veliko je prispevala tudi sprememba družbene ureditve v Jugoslaviji iz komunističnega enostrankarskega sistema v večstrankarski kolikor toliko demokratični.

Prizadeval si je tudi za izgladitev odnosov z Makedonsko pravoslavno Cerkvijo, kar pa je imelo globlje vzroke, saj je šlo za drug narod drugačnega jezika in so se razmere uredile šele pod njegovimi nasledniki s priznanjem makedonske svojeglavnosti ali avtokefalnosti.

Med svojim služenjem je patriarh Pavel bil gost na sedežu Organizacije združenih narodov v New Yorku ter v Beli hiši v Washingtonu. Obiskal je tudi številne škofije Srbske pravoslavne Cerkve v tujini, predvsem v Avstraliji, Združenih državah Amerike, Kanadi in Zahodni Evropi. Obiskal je tudi Rusijo.

Proti koncu svojega življenja se je patriarh vedno bolj omejeval od svojih nekdanjih nacionalističnih drž: nastopil je pravi preobrat. Na splošno so ga pravoslavni verniki začeli gledati kot "živega svetnika" zaradi njegovega preprostega načina življenja, osebne ponižnosti in meniške askeze. Vsi srbski pravoslavni škofje, razen patriarha Pavla, so se po svojih škofijah prevažali z „besnimi“ avtomobili. Ko so ga nekoč vprašali, zakaj ni nikoli imel avtomobila, je odgovoril: "Ne bom ga kupil, dokler ne bo imelo avtomobila vsako albansko in srbsko gospodinjstvo na Kosovem."

Na vprašanje tujih novinarjev o domnevni podpori pravoslavne Cerkve velikosrbskemu načrtu — s katerim se je devetdesetih let popolnoma strinjal — je Pavel na stara leta odgovarjal:

Project „Great Serbia“	Nacrt „Velika Srbija“	Načrt „Velika Srbija“
So I say: „If a Great Serbia should be held by committing crime, I would never accept it; may Great Serbia disappear, but to hold it by crime - no. If it were necessary to hold only a small Serbia by crime, I would not accept it. May small Serbia disappear, but to hold it by crime - no. And if there is only one Serb, and if I am that last Serb, to hold on by crime - I do not accept. May we disappear, but disappear as humans, because then we will not disappear, we will be alive in the hands of the living God.“	Meni se pripisuje da vodim Srbe u rat radi održavanja velike Srbije; a ja kažem: „Kada bi velika Srbija trebalo da se održi po cenu nečeg nečovečnog, neljudskog, ja ne bih pristao. „Ne bih pristao po tu cenu da se održi ni mala Srbija. Kad bi po cenu neljudskog, nečovečnog, trebalo da se održi poslednji Srbin, i kad bih ja bio taj Srbin, ne bih pristao. Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi“.	Meni očitajo, da vodim Srbe v vojno zaradi ohranitve velike Srbije; jaz pa pravim: „Če bi se ’Velika Srbija’ morala ohraniti z zločinom, tega ne bi nikoli sprejel; naj Velika Srbija izgine, ampak da bi se držala z zločinom - ne. Če bi bilo treba s zločinom obdržati le ’Malo Srbijo’, tega ne bi sprejel. Naj Mala Srbija izgine, ampak da bi se obdržala z zločinom - ne. In če bi bil samo en Srb, in če bi bil jaz ta zadnji Srb, ki pa bi se ohranil z zločinom - tega ne bi sprejel. Naj izginemo, ampak da izginemo kot ljudje, ker potem ne bomo izginili, ampak bomo živeli v rokah živega Boga.“

"Po vojni je Pavel odšel na Hrvaško, da bi se srečal s predsednikom Franjom Tuđmanom, ko je ta dejal, da bi morali biti Srbi zgledni državljani Hrvaške, ki je njihova domovina." .

Obiski in srečanja

V ruskem Sarovu se je Pavel udeležil slovesnosti ob 100-letnici kanonizacije sv. Serafima Sarovskega.

Z blagoslovom patriarha Pavla je v Vojvodini potekalo ekumensko romanje (2006)

Patriarh Pavel je obiskal več pravoslavnih narodnih cerkva. Njega in SPC pa je obiskalo več pravoslavnih poglavarjev; med drugimi ruski patriarh Aleksejcarigrajski patriarh Bartolomej in več drugih voditeljev vzhodnih svojeglavnih pravoslavnih cerkva.

Obiskal je Rusijo — kot pred njim že nekateri cerkveni poglavarji SPC — v zvezi s proslavami svetega Serafima Sarovskega v letu 2003. Pavel pa je bil prvi srbski patriarh, ki je obiskal ZDA leta 1992 in Avstralijo leta 2004. Pred njim je ZDA obiskal patriarh German, ki pa je bil takrat še škof.

Obiskal je tudi Papeža Janeza Pavla Velikega 1991 in je bil tako doslej prvi srbski patriarh, ki se je srečal s papežem.

Patriarh Pavel se je pogostoma srečeval z beograjskim nadškofom, Slovencem Stanislavom Hočevarjem. Kako dobre odnose in željo po krščanski enotnosti sta gojila oba, je izpovedal Hočevar pred svojim odhodom iz Belega mesta v zasluženi pokoj:

Patrijarh Pavle — nadahnuta duša

Patriarh Pavel — navdihnjena duša

Mogu da kažem da smo sa patrijarhom Pavlom bili baš u nekoj unutrašnjoj sinergiji. Kad je već bio bolestan, nemoćan… on mi je izražavao tolike unutrašnje svoje čežnje, upravo po jedinstvu. Nijedan drugi dosadašnji poglavar, niti u pravoslavnoj niti u protestanstkoj niti u katoličkoj crkvi nije tako, a već je bio skoro na samrti, ispovedao “Bože zašto još nismo još jedno, zašto smo još uvek podeljeni”. To je bila Duhom Svetim nadahnuta duša. Kada je došlo do susreta naše biskupske konferencije sa svetim Sinodom, pa smo sami u kolima išli iz jedne crkve u drugu, govorio mi je kako bi voleo ako bi mogli više napraviti, ali da mora slušati svoje episkope. Videlo se da je u njemu bila izvanredno velika čežnja za sve boljim odnosima, ali je ujedno jako možda, čak i previše, respektovao mišljenje, ostalih episkopa.

Lahko rečem, da sva bila s patriarhom Pavlom v nekakšnem notranjem sozvočju. Ko je bil že bolan, šibek ... mi je izrazil toliko svojih notranjih hrepenenj, ravno po enotnosti. Noben drug dozdajšnji poglavar, ne v pravoslavni ne v protestantski ne v katoliški Cerkvi, ni tako izpričeval, a bil je že skoraj na smrtni postelji: "O Bog, zakaj še nismo eno, zakaj smo še vedno razdeljeni" To je bila duša, navdihnjena od Sv!etega Duha. Kadar je prihajalo do srečanja naše škofovske konference s svetim sinodom, pa sva bila sama v avtu, ko sva se vozila iz ene cerkve v drugo, mi je govoril, kako bi rad napravil več, vendar da mora ubogati svoje škofe. Videlo se je, da ga je prežemalo izredno veliko hrepenenje po vedno boljših odnosih, a hkrati zelo, morda celo preveč, spoštovanje do mnenja drugih škofov.

Dela

1. Devič, Samostan sv. Joanikija Devičkega (1989).
2. Vprašanja in odgovori cerkvenemu berilu (1988).
3. Zadnjih 20 let je bil odgovoren za rubriko v „Glasniku srbskega patriarhata“, znano kot Vprašanja in odgovori , ki obravnava liturgična in zakramentalna vprašanja.
4. Po njegovem prizadevanju je Sveti sinoda izdal novo različico Srbljaka (1968).
5. Upravljal je tudi ponatis bogoslužnih spisov Krščanski prazniki M. Skabalanovića, ki so bile prvotno objavljene v Kijevu leta 1915 v šestih zvezkih.
6. Največji prispevek pa je bil prevod Nove zaveze, objavljen leta 1984 pod njegovim nadzorom. To je bil prvi uradni srbski prevod Nove zaveze, ki ga je odobrila Srbska pravoslavna cerkev.
7. Napisal je še druga skripta in knjige. Predaval je cerkveno glasbo ter cerkvenoslovanščino.

Smrt in spomin

Bolezen

Visoka starost in prirojena telesna šibkost sta prispevali svoje in tako si je pri padcu v svojem bivališču poškodoval kolk ter bil 8. decembra 2005 sprejet na zdravljenje na VMA, kjer si je kmalu opomogel in se vrnil na patriarhijo. Pred Veliko nočjo 2006 se je med kopanjem oparil z vročo vodo, zato se je vrnil nazaj v bolnico, kjer si je hitro opomogel in se po praznikih vrnil k svojim vsakdanjim dolžnostim.

Sveti sinod SPC je 27. aprila 2007 sporočil, da je zaradi patriarhove starosti in bolehanja za „varuha prestola“ — ki je začasno prevzel patriarhove dolžnosti — imenoval zagrebško-ljubljanskega metropolita Jovana Pavlovića, medtem ko je patriarh Pavel okreval v Bolnišnici sv. Sava na Nemanjini 2 nad staro glavno Železniško postajo. 1. maja je bil odpuščen in se je 14. maja vrnil k svojim dolžnostim. Zdravje pa se mu je spet poslabšalo in je bil priklenjen na invalidski voziček.

13. novembra 2007 je izčrpan in s hudo pljučnico zopet sprejet na zdravljenje na Vojaško medicinsko akademijo, medtem ko je bil kot najstarejši član sinoda izvoljen za opravljanje patriarhovih dolžnosti črnogorsko-primorski metropolit Amfilohij Radović. Tam je nato bil dve leti v bolniški oskrbi vse do svoje smrti.

20. novembra 2007 je bilo objavljeno, da je njegovo življenje ogroženo. 17. maja 2008 je Sveti sinod prevzel vse patriarhove dolžnosti zaradi njegove opravilne nezmožnosti.

12. oktobra 2008 je Pavel zaradi vsestranskega pešanja zaprosil Sveti sinod, naj sprejme njegov odstop. Sveti sinod je 11. novembra 2008 zavrnil njegovo prošnjo in ga prosil, naj na dolžnosti ostane dosmrtno.

Smrt in pogreb

Skromen patriarhov grob na pokopališču poleg cerkve Samostana Rakovice

Predsednik kardinalskega zbora Angelo Sodano, katoliški škofje in drugi predstavniki Katoliške Cerkve na pogrebu

Patriarh Pavel je bil sedaj najstarejši med vsemi živečimi pravoslavnimi patriarhi. Bil je velik častilec svojega soimenjaka apostola Pavla, čigar besede je pogostoma navajal in izražal občudovanje nad njegovim apostolskim žarom.

Umrl je 15. novembra 2009, po več kot dveh letih zdravstvene nege na novi VMA.Ljudje so se lahko poklonili njegovemu truplu v Stolnici svetega nadangela Mihaela v Beogradu. Sveto mašo za pokoj njegove duše je 19. novembra v „Saborni crkvi“ vodil ekumenski patriarh Bartolomej I., pogrebna slovesnost je bila pred Cerkvijo svetega Sava, a pokopan je bil istega dne v Samostanu Rakovica. Pogreba so se udeležili poleg stotisočglave množice vernikov, duhovnikov in škofov tudi carigrajski ekumenski patriarh Bartolomej, romunski patriarh Danijel, beloruski metropolit Filaret Minska in Slutska, albanski nadškof Anastazij iz Tirane, metropolit Krištof iz Prage in rimskokatoliški kardinal Angelo Sodano.

Ocenjujejo, da se je njegovega pogreba udeležilo okrog 600.000 ljudi.

Srbska vlada je zaradi smrti patriarha Pavla razglasila tri dni državnega žalovanja, medtem ko so Republika Srbska, mesto Beograd in okrožje Brčko dan pogreba razglasili za uradni dan žalovanja. Predsednik Boris Tadić je dejal, da je patriarhova smrt "nepopravljiva izguba za ves srbski narod".

Sožalje so izrazili mnogi državni in verski voditelji, zlasti pravoslavni patriarhi, kakor tudi papež Benedikt XVI.; poleg tega pa še posebej katoliška, judovska in muslimanska skupnost v Republiki Srbiji.

Oporoka

Patriarh Pavel je v oporoki svojo zapuščino namenil Srbski pravoslavni cerkvi in svoji najbližji družini, otrokom svojega brata Dušana. Osebno uro in budilko je patriarh zapustil svojemu nečaku Gojku Stojčeviću in njegovi sestri Nadi.

V oporoki je patriarh zapisal tudi, da želi biti pokopan v samostanu Rakovica, njegova želja pa je bila, da bi pogrebni obred potekal v novi cerkvi svetega Sava na Vračarju. Oporoka je sicer tajna in ni dolga.

Nagrade in priznanja

1. Red Republike Srbske na ogrlici, 2009.
2. Red Karađorđeve zvezde, 2007.
3. Nagrada Nadarbine Enotnost pravoslavnih narodov, 2002.
4. Častni doktorat iz teologije, 1988. Za njegovo potrpežljivo in pomembno delovanje na področju teologije mu je to priznanje podelila Beograjska teološka fakulteta “Sveti Sava”.

Spominska znamka

Spominska znamka v čast patriarhu Pavlu

Srbska pošta je 11. septembra 2014 izdala spominsko znamko v čast patriarhu Pavlu ob stoletnici njegovega rojstva. Ravnatelj "Pošte Srbije" Milan Krkobabić je ob predstavitvi znamke v Muzeju PTT izjavil, da je patriarh Pavel velika zgodovinska osebnost in če bi se vsi trudili živeti vsaj malo po njegovih besedah in zgledih, bi bilo vsem bolje. Slovesnosti se je udeležil tudi patriarh Irenej, ki je dejal, da je bil Pavel človek ljudstva za ljudstvo, dostopen vsem. Pravosodni minister Nikola Selaković pa je dejal, da je bil patriarh eden tistih velikih mož, ki jih je imela Srbija v težkem zadnjem desetletju 20. stoletja in ki so Srbijo popeljali v 21. stoletje.

Poštna znamka Bobana Savića "100 let od rojstva srbskega patriarha Pavla" je bila natisnjena v nakladi 25.000 izvodov in je bila puščena v notranji promet skupaj s priložnostno ovojnico.

Takrat je bila razstavljena tudi njegova osebna knjižnica.

Ocena

Patriarh Pavel velja za najbolj skromnega patriarha, ki je hodil peš in uporabljal javni prevoz. Živel je v skladu s krščanskim naukom; nikoli ni imel avtomobila ali telefona, nikoli ni gledal televizije, nikoli ni bral časopisja. Glede gledanja dnevnih novic je menil, da bodo tako ali tako prišle do njega. Glede telefona je govoril: "Kdor me potrebuje, naj mi sporoči!" Imel je zelo rad ljudi, ni pa maral lenuhov in kadilcev. Gradil je hiše za revne s Kosova. Bil je skop do sebe in radodaren pri pomoči drugim v preizkušnji, stiski in trpljenju.

V dveh desetletjih njegovega patijarševanja se je Jugoslavija razpadla, Beogradu so bile uvedeni kazneni ukrepi, NATO je posredoval za konec bratomorne vojne z bombardiranjem, padel je režim Slobodana Miloševića, a Kosovo je razglasilo neodvisnost. Pavel osebno ni iskal političnega delovanja in je bil proti kakršnikoli politiki, vendar se ji ni mogel izmuzniti, kajti politika mu je neprestano tesno sledila za petami.

Ob nastopu svoje službe je dejal: »Naša prisega je, da nobenega otroka ne bomo spravili v jok, ker je druge vere ali naroda.« Kritiki pa so ga vendarle obtoževali, da ni zajezil trdega toka med pravoslavnimi škofi in duhovniki, ki so podpirali srbske polvojaške tolpe v osvajalni vojni proti katoliškim Hrvatom in muslimanskim Bošnjakom.

Zgodovinarji mu štejejo v dobro, da je svoje rojake pozival, da morajo biti ljudje. Pričakovali pa so od vrhovnega verskega poglavarja veliko več: predvsem nepristransko držo ob Razpadu Jugoslavije, nedvoumen poziv k mirnemu reševanju sporov, prenehanju „etničnega čiščenja“, kakor tudi jasno obsodbo zločinov, ki so jih počenjali njegovi rojaki ob napadih na svoje sosede. Pogrešajo v časih krivičnosti nedvoumno zahtevo po pravičnosti, ki bi obsodila osvajalno vojno ter njene spremljevalce: "etnično čiščenje", množična posiljevanja, ropanja in umore, pa tudi uničevanja verskih in kulturnih stavb ter infrastrukture.

Poznavalci ga imajo za mirotvorca ne le glede cerkvenih razkolov znotraj SPC, ampak tudi v zvezi z reševanjem sporov na političnem področju v zvezi z razpadanjem ali razbijanjem Jugoslavije devetdesetih let prejšnjega stoletja. To drugo na začetku njegove službe ni bilo opazno, vendar je prihajalo vedno bolj do izraza proti koncu njegovega življenja — zlasti v zaupnih zasebnih pogovorih — in ga zato imajo za „Patriarha miru“.

Črtice in nauki

O življenju patriarha pripovedujejo številne zgodbe in iz vseh dogodkov, ki jih opisujejo priče, sijejo osnovna sporočila neokrnjenega in izvirnega pravoslavnega krščanstva, kakršno bi moralo živeti v dušah vseh tistih, ki se sicer morda nimajo za vernike – ampak priznavajo humanistične vrednote ter se imajo vsaj za ljudi.

Vstajal je zelo zgodaj, živel je povsem v skladu s tem, kar je govoril. Vse je znal popraviti sam, pa naj so bili to čevlji, očala, okenski okviri... Kuhal je, šival in nobeno telesno delo mu ni bilo tuje ali težko.

Poje ko ptica

Patriarh Pavel je veliko dal na ubrano cerkveno petje. Po njegovem se najbolj naravno versko doživetje dogaja v cerkvi pri bogoslužju, ko se človek prepusti duhovni glasbi. Nekoč je med bogoslužjem z očetovskim glasom opozoril bogoslovca, ki je stal na „pevnici“: „Sinko, bodite malo bolj pozorni! Zdi se mi namreč, da ne pojete čisto pravilno!“ Oni malce užaljeno: „Pa, veste, vaša svetost, vsaka ptica poje s svojim glasom.“ Nakar patriarh: „Da, sinko, ampak v gozdu. To je pa cerkev!“

Marijino prikazovanje

Med pogovorom s sodelavci je v patriarhovo pisarno vstopil štiridesetletni moški s trditvijo, da se mu je prikazala Devica Marija. Patriarh ga je pozorno poslušal in rekel: "Poslušajte, gospod, jaz sem dolgoletni menih in škof skoraj petdeset let, vsak dan služim Bogu, pa se mi ni prikazal niti angel ne, vam pa se je javila Bogorodica! Nikarte, prosim vas!"

Vsakdo vidi tisto, kar hoče

Ko je sredi poletja hodil v cerkev na Banovem Brdu, je kot po navadi uporabljal javni prevoz. Nekoč mu je spremljevalec predlagal, naj se ne vozi z avtobusom, ker je bilo vroče in je bilo vozilo polno napol golih žensk in deklet, ki so se tudi hodile kopat na Ado Ciganlijo. Patriarh mu je odgovoril: "Veš, vsakdo vidi tisto, kar hoče."

Moli v sebi

Pred obrokom kristjani po navadi molijo; tako so molili za mizo vsi povabljenci, razen enega meniha, ki je molčal. Patriarh ga je vprašal, zakaj molči; menih pa je odgovoril, da moli sam pri sebi. Patrarh pa je modro presodil: »Kdor moli sam pri sebi, naj sam pri sebi tudi jé!«

Zaobljuba uboštva

Zavet skromnosti

Zaobljuba skromnosti

Za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, kada je došao trenutak večernje službe, patrijarh se uputio prema Sabornoj crkvi. Na putu od Patrijaršije do hrama, bili su jedan do drugog parkirani luksuzni automobili. Svog pratioca, patrijarh je upitao: “Čiji su ovi skupoceni automobili?” i dobio je odgovor da su vlasništvo njihovih episkopa. Patrijarh je na to kazao: “O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?” Podsetimo se, episkopi se biraju iz monaških redova i, kad stupaju u manastir, po primanju postriga obavezuju se na bezbračnost, poslušnost i siromaštvo (skromnost).

Med zasedanjem Svetega škofovskega sinoda Srbske pravoslavne cerkve, ko je prišel trenutek večerne službe, se je patriarh odpravil proti stolnici. Na poti od patriarhije do hrama so bili drug ob drugem parkirani luksuzni avtomobili. Patriarh je vprašal svojega spremljevalca: "Čigavi so ti dragi avtomobili?" in dobil je odgovor, da so last njihovih škofov. Patriarh je na to rekel: "O, Bog ga videl, kaj bi šele vozili, če ne bi dali zaobljube skromnosti?" Spomnimo, da se pravoslavni škofje izbirajo iz meniških vrst in ko vstopijo v samostan, se po prejemu postriga zavežejo na neporočenost, poslušnosti in uboštvo (skromnost – enako kot katoliški redovniki).

Navedki

“ „Ne govorite ljudima o Bogu ako ne žele da slušaju. Živite kao On i sami će vas pitati.“
„Ne govorite ljudem o Bogu, če ne želijo poslušati. Živite kakor On, in sami vas bodo vprašali.“ ”

“ „Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.“
„Za nas je boljše je, da izginemo kot ljudje, kakor da ostanemo, ter telesno preživimo kot hudodelci in neljudje.“ ”

“ „Junaštvo je da branimo sebe od neprijatelja, a čojstvo je da branim neprijatelja od sebe. Braniti neprijatelja od sebe treba – jer ni prema neprijatelju ne smem biti nečovek.“
„Junaštvo je, da branimo sebe pred sovražnikom, možatost pa, da branim sovražnika pred samim seboj. Sovražnika moraš braniti pred samim seboj – ker ne smeš biti nečlovek niti do sovražnika.“ ”

Glej tudi

• Srbska pravoslavna Cerkev
• Seznam srbskih cerkvenih poglavarjev
• Seznam srbskih pisateljev
• Nadškofija Beograd-Karlovci
• Nadškofija Beograd
• Seznam papežev
• Beograjska medvojna krščanska arhitektura

Nadaljnje branje

(srbsko)

• Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част: Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2.
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
• Ђурић-Мишина, Вељко (2012a). Герман Ђорић - патријарх у обезбоженом времену. Vol. 1. Београд: Манастир Сланци.
• Ђурић-Мишина, Вељко (2012b). Герман Ђорић - патријарх у обезбоженом времену. Vol. 2. Београд: Манастир Сланци.
• Пузовић, Предраг (1997). Раскол у Српској православној цркви: Македонско црквено питање. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
• Пузовић, Предраг (1999). »Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање«. Вардарски зборник. 1: 155–173.
• Радић, Радмила (2002a). Држава и верске заједнице 1945—1970. Vol. 1. Београд: Институт за новију историју Србије.
• Радић, Радмила (2002b). Држава и верске заједнице 1945—1970. Vol. 2. Београд: Институт за новију историју Србије.
• Јањић, Јован (2018). Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000). НИД Компанија "Новости" ад - Београд. ISBN 978-86-7446-272-0.
• Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. Vol. књ. 2. Минхен: Искра.
• Слијепчевић, Ђоко М. (1986). Историја Српске православне цркве. Vol. књ. 3. Келн: Искра.

(angleško)

• Branson, Louise (1999). Milosevic: Portrait of a Tyrant. Free Press. ISBN 0684843080.
• Djukić, Slavoljub (2001). Milošević and Marković: A Lust for Power. McGill-Queen's University Press. ISBN 0773522166.
• Perica, Vjekoslav (2004). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. Oxford University Press. ISBN 0195174291.
• Sells, Michael A. (1998). The Bridge Betrayed: Religion and Genocide in Bosnia. University of California Press. ISBN 0520216628.
• Ramet, Sabrina P.; Pavlaković, Vjeran, ur. (2007) [2005]. Serbia Since 1989: Politics and Society Under Milošević and After. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0295985381.
• Thomas, Robert (1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. C Hurst. ISBN 1850653674.
• Velikonja, Mitja (2003). Religious separation and political intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 9781585442263.
• Fox, Robin (3. december 2009). »Patriarch Pavle obituary«. The Guardian.

Zunanje povezave

(srbsko)

• OPOMENE PATRIJARHA PAVLA KOJE I DANAS ODZVANJAJU: Reči koje bi svaki pravoslavac u srpskim zemljama trebalo da zna napamet - Religija.rs
• Citati patrijarha Pavla o životu i ljudima | RASEJANJE.info
• Mudre misli i citati patrijarha Pavla | Opušteno.rs
• U susret izboru novog poglavara SPC (2): Prvi po časti i žrtvi - Vesti online
• U susret izboru novog poglavara SPC (3): Molitva, pa žreb - Vesti Online
• Patrijarh Pavle | Srpska enciklopedija

(angleško)

• Pavel (Stojcevic) of Serbia | Orthodoxwiki
• THE PATRIARCH OF SERBIA PAUL (STOJČEVIĆ, 1914-2009). The patriarch of piece | Church studies. Атанасије Атанасиадис, Богословски факултет, Солун — Грчка. * Cerkvene raziskave. Atanasij Atanasiadis, Bogoslovna fakulteta, Solun — Grčija.