Pinosava

Iz Wikipedije, proste enciklopedije
Skoči na: navigacija, iskanje
Pinosava
Država: Zastava Srbije Srbija
Število prebivalcev: 2839 (2002)[1]
Mesto: Mesto Beograd
Občina: Voždovac

Pinosava (izvirno srbsko: Пиносава) je naselje v Srbiji, ki upravno spada pod Občino Voždovac; slednja pa je del Mesta Beograd.

Demografija[uredi | uredi kodo]

V naselju, katerega izvirno (srbsko-cirilično) ime je Пиносава, živi 2240 polnoletnih prebivalcev, pri čemer je njihova povprečna starost 39,2 let (38,9 pri moških in 39,5 pri ženskah). Naselje ima 912 gospodinjstev, pri čemer je povprečno število članov na gospodinjstvo 3,11.

To naselje je v glavnem srbsko (glede na popis iz leta 2002).

Трећа Нова[uredi | uredi kodo]

мини|levo|220п|lредео у Пиносави зими. Најдужа, а уједно и главна улица у Пиносави.

Историја[uredi | uredi kodo]

мини|300п|levo|Споменик борцима у Пиносави. Насеље Пиносава је познато још у средњем веку, али је тада била познатија по имену Колари. Први пут се помиње у попису од 1572. године, а по попису из 1528. и 1560. године, постоји податак да се на месту где се налази Риносава налазило место Колар. У пиносавачком атару, крај који је добио име по том насељу налази се према Авали и зове се Коларнице. Једно народно предање каже да је Пиносава добила име по феудалцу Пину Савоји који је исто село поседовао у виду домена односно наследног лена. Такође се каже да је поменути Савоја био племић који је водио оштре борбе са Турцима и да је живео средином 15. века, као и да је изгубио живот у једном од многобројних окршаја са турским завојевачима. Тачније, предање нам говори да је Савоја био савременик Змаја Огњеног Вука (деспота Вука Бранковића)и да је са њим имао низ заједничких наступа против Турака. Сматра се да је иза себе оставио сина који је у страху од турске одмазде променио име да би заметнуо траг, и наставио да, živi на баштини свога оца на ободу имања као обичан кмет. Како је млади саморазбаштињени гроф, одрастао и васпитан у Београдској тврђави, био склон уметности и поезији а нарочито узгајању и неговању цвећа, ову своју последњу страст је наставио да упражњава и после повлачења са јавне сцене. Услед те своје, осталим кметовима неразумљиве пасије, народ га је прозвао Цветићем и то презиме се до данас одржало у Пиносави. мини|levo|220п|lреминули Патријарх Павле и његово височанство на освештању темеља храма Светог Марка у Пиносави.

Историја имена[uredi | uredi kodo]

Пиносава je три верзије њеног имена Пинос почиње од латинске речи што упућује на венац и гледање са Авале према Сави. Највероватнија је верзија да су тадашњи грађани израђивали „пинкоте“ за мешање теста у справљењу хлеба и да је по томе пиносава добила назив. Једна верзија је у уској вези са именом грофа Пина Савојског који је у 15. веку живео у градској тврђави а на данашњој територији села Пиносава поседовао имање.

ФК АСК[uredi | uredi kodo]

ФК АСК се налази у Пиносави у улици друга нова. Скраћеница АСК значи: Авалски спортски клуб. АСК организује школу за млађе, али се те школе прекидају због лоше организације.

Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка[uredi | uredi kodo]

мини|levo|350п|Храм светог Марка у Пиносави. Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка је направљена, донацијама мештана, 2007. године.

Prikaz rasti/padca št. prebivalcev v 20. stoletju

Demografija
Leto Št. prebivalcev
1948 1713
1953 1915
1961 2306
1971 2689
1981 2837
1991 2700 2749
2002 3968 4000
Etnična sestava po popisu iz leta 2002
Srbi
  
2.781 97,95%
Romi
  
10 0,35%
Črnogorci
  
9 0,31%
Hrvati
  
5 0,17%
Goranci
  
4 0,14%
Romuni
  
3 0,10%
Jugoslovani
  
3 0,10%
Muslimani
  
2 0,07%
Slovaki
  
1 0,03%
Nemci
  
1 0,03%
Neznano
  
9 0,31%



Viri in opombe[uredi | uredi kodo]

  1. ^ Popis stanovništva, domaćinstava i Stanova 2002. Knjiga 1: Nacionalna ili etnička pripadnost po naseljima. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku Beograd 2003. ISBN 86-84443-00-09
  2. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Glej tudi[uredi | uredi kodo]